ИНТЕРВЈУ „ИСКРЕ“: ВЛАДИМИР КЕЦМАНОВИЋ, ПИСАЦ: Столтенбергова изјава указује на непостојање способности за стид!

-Додик је симбол борбе против оних који покушавају да угрозе идентитет и интегритет Републике Српске. И не само да је симбол, него су он и људи око њега једина снага која показује спремност да ту борбу води.

Ово у интервјуу „Искри“, одговарајући на питање у чему је кључ изборног успеха Милорада Додика, каже књижевник Владимир Кецмановић, овогодишњи добитник „Андрићеве награде“ коју додељује „Задужбина Иве Андрића“ у Београду.

Да ли Ви као писац, дакле, особа са вишком имагинације и информација, имате мишљење о томе шта би било најбоље учинити по питању Косова и Метохије? Јесте ли за разграничење, замрзнути конфликт или нешто треће?

-Замрзнути конфликт  је реалност, а даје нам наду да све није трајно изгубљено. Јер ништа није трајно изгубљено док се тога сами не одрекнемо.

Шта бисте рекли – да ли боља будућност чека нашу државу или нашу литературу, ако се они уопште могу одвојити?

-Код нас су са литературом ствари увек стајале боље него са државом. Нема основа за претпоставку да ће другачије бити  у будућности.

Као новом добитнику Андрићеве награде коју додељује Задужбина Иве Андрића, у име редакције Искре честитамо вам. Колико вам значе бројне награде које сте добили, а носе Андрићево имеса Андрићевим?

-Хвала. Значе ми много.

Шта је кључ успеха Милорада Додика који је, упркос од више људи доказиваној умешаности страних служби у изборе, ипак победио, и то убедљиво?

-Додик је симбол борбе против оних који покушавају да угрозе идентитет и интегритет Републике Српске. И не само да је симбол, него су он и људи око њега једина снага која показује спремност да ту борбу води. Срећом, већина гласача у Републици Српској је те чињенице свесна.

Шта мислите са каквим осећањима се из Босне у Лондон вратило оних 40 специјалиста за пропаганду чији је задатак био да Додик изгуби изборе?

-Вероватно су се осећали као људи који нису обавили свој посао. Али, као прагмаични типови, вероватно нису дозволили да их савлада апатија. Него су неуспеху приступили конструктивно, смишљајући како да га оправдају, не би ли себи обезбедии нови сличан ангажман на неком другом месту.

Како тумачите чињеницу да се цела НАТО и ЕУ Европа сјатила у Скопље да убеђује Македонце како да гласају, а они су гласали контра?

-Мислим да је у питању огромна глупост актуелних македонских власти. Не би ли им прошло име на које је тамошња јавност специјално острвљена, покушали су да га прогурају уз ЕУ и НАТО, према којима би, истини за вољу, став народа требало да буде много негативнији него према промени имена државе, али је процена била да није. Е сад – да ли су НАТО и ЕУ изгубили због промене македонског имена или би пропали свакако – какогод, испало је дупло, илити тродупло голо и лакрдија каква је виђена мало где и мало кад.

Да се вратимо у Србију… Како коментаришете то што је Јенс Столтенберг изјавио да је Србија бомбардована како би се заштитили цивили? Како објаснити убијање цивила зарад њихове заштите?

-Да не понављам све оно што је рекао Орвел – Столтенбергова изјава указује на непостојање способности за стид.

Када код нас дођу ови представници свега и свачега, па нам говоре како да живимо, шта да радимо, кога да мрзимо, ми скоро увек слушамо. Шта треба да се догоди, па да престанемо да трпимо понижења у рођеној земљи? Треба ли одговорити или вежбати трпљење?

Срце ми каже да их треба послати тамо одакле су дошли, при чему не мислим на њихове матичне државе, него на место са ког су стигли на овај свет. А разум да им исту ствар треба рећи на дипломатски начин.

Верујем да сте чули за састављање „црне листе“ у Црној Гори. Како коментаришете тај потез једне младе земље која се куне у демократију?

-У земљи у којој је национално опредељење дневнополитичко питање свашта је могуће.

Тагови: Владимир Кецмановић