Бошњачке организације траже забрану Киша и Његоша. Више асоцијација упутило је апел министарствима земаља бивше Југославије да из наставног програма повуку „Пешчаник” Данила Киша и Његошев „Горски вијенац”, тврдећи да садржаји ових дјела подстичу Србе и Црногорце на геноцид над муслиманима. Иако су владама оставили рок од 100 дана, одговор је стигао промптно – наставни план и програм неће се мијењати.
Коме сметају Киш и Његош и њихова дјела која се сврставају у сам врх југословенске књижевности? Једна од кључних књига великог Киша, сага модерне књижевности о потрази за оцем и властитим идентитетом, спорна је бошњачким удружењима из БиХ, Словеније, Сјеверне Америке и Канаде. Његошев ,,Горски вијенац“ сматрају расистичким.
„Посебно истичемо да је антицивилизацијска порука наведених књига допринијела да држава БиХ постане мјесто које је на најдрастичнији начин било изложено рушитељским нагонима двију кључних националистичких идеологија 20. вијека, односно великосрпске и великоцрногорске идеологије, које су биле пројектоване кроз агресију против БиХ, када је почињен геноцид над Бошњацима“, стоји у саопштењу удружења.
Од овога се ограђује бошњачко удружење из Црне Горе, поручујући да нису потписали никакав документ којим се тражи забрана великана књижевности, и додају да такав апел није вриједан пажње. Остали позивају црногорског премијера и министре да пониште и одлуку о Његошевој награди. Одговор званичне Подгорице стигао је одмах – постојећи план и програм неће се мијењати.
„Министарство културе Црне Горе неће укинути Његошеву награду, као највеће међународно признање за јужнословенско књижевно подручје. Таквим га у својим стручним разматрањима сматрају и референтни тумачи који припадају Бошњачком националном корпусу“, саопштило је Министарство културе Црне Горе.
Такав апел није стигао у Министарство просвјете и културе Републике Српске, али поручују да ће сваки сличан захтјев сматрати неприхватљивим. Истог става је и Републички педагошки завод. Беспредметно је, кажу, полемисати о томе да Киш и Његош не буду дио обавезне лектире у основним и средњим школама. Подсјећају да је још 2002. по налогу Међународне заједнице у БиХ формирана заједничка комисија за утврђивање увредљивих садржаја и ниједан од двојице великана није оспорен.
„Не пада нам на памет да о томе уопште расправљамо. Ми смо увредљиве садржаје избацили, за разлику од Бошњака који и даље изучавају и имају имена школа по неким припадницима Ханџар дивизије и погрдне садржаје у њиховом плану и програму“, изјавио је директор Педагошког завода Републике Српске Предраг Дамјановић.
Чланови Српске академије наука и умјетности изричити су да овакве иступе бошњачких удружења треба игнорисати, тврдећи да је по сриједи дневнополитичка провокација, која нема везе са књижевношћу и умјетношћу.
„Када је ријеч о `Горском вијенцу`, треба имати у виду сљедећу непомјериву чињеницу – не може се ниједно књижевно дјело премјештати из једног времена у друго и онда се према политичким потребама тумачити. То је скрнављење књижевности и свих норми савремене цивилизације. А кад је ријеч о `Пешчанику` Данила Киша, то је подвиг гдје су они нашли да постоји мржња према било коме код овако толерантног писца“, изјавио је академик Миро Вуксановић, члан САНУ.
Потписници иницијативе наводе да је садржај дјела два српска великана годинама био научно-књижевна основа за конструисање националистичких односа. Из академских кругова категорични су да је црногорски пјесник највећа тема српске књижевности и културе, поручујући у његовом стилу да је „залудно цијепати што се поцијепати не може“.