„Наду и утеху улива то што он вишекратно изјављује да неће наметати своју вољу и своја евентуална решења, већ да ће поштовати слободно изражену народну вољу, па макар се с њом интимно не слагао. Црква, по својој природи, не доноси државне и политичке одлуке, али има право, а још више дужност, да укаже на вечна мерила и вечне вредности, пре свега на служење правди, слободи, миру и животу за све и сваког, па, не на последњем месту, и за свој народ, своје вернике“, рекао је патријарх Иринеј за „Вечерње новости“.

Како каже, главни проблем Србије нису вековни суседи Арбанаси, него „развијена Европа“, па и Запад уопште, јер се не бави решавањем кризе и превазилажењем сукоба, већ се бави својим вечним интересима.

„У Европској унији, рекао бих, баш и не изгарају од жеље за нашим присуством, што због нашег пријатељства са Русијом, што из својих унутрашњих разлога, и зато стално постављају нове услове, траже да прихватимо њихово решење за КиМ и одлажу ли одлажу“, каже патријарх.

Сматра да ако и када Србија дође на ред, ЕУ ће бити сасвим другачија него што је данас, ако уопште буде постојала.

Упитан да протумачи сугестије из Брисела да Србија своју спољну политику усклади са ЕУ, Иринеј каже да не верује да ће Србија себи икада купити „чланску карту“ за улажак у ЕУ по цену увођења санкција Русији или других непријатељских аката према тој земљи.

Коментаришући најаве из света да Босну и Херцеговину чека процес унитаризације и да то у суштини значи нестанак Републике Српске, патријарх каже да је РС створио српски народ огромним жртвама и да она, „ако Бог да, неће ни нестати нити се утопити у унитарну Босну“.

О положају српског народа у Црној Гори, Иринеј каже да се прво мора суочити с проблемом да би он почео да се решава.

„Није, до сада, са одговарајућег места и на одговарјући начин дефинисан положај српског народа у Црној Гори“, рекао је српски патријарх.