Новоизабрани српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да по ступању на ову дужност намјерава да изнесе иницијативу о признавању Крима дијелом Русије.
„Припајање полуострва Русији произашло је као резултат легитимног референдума који је био у складу са Уставом УН. То је био демократски процес током којег су становници полуострва исказали свој став. Осим тога, Крим историјски припада Русији и њен је саставни дио“, рекао је Додик за руску „Извјестију“.
Према његовим ријечима, парадоксално је то што Запад, који се увијек активно борио са комунизмом, сада признаје административно рјешење бившег совјетског лидера Никите Хрушчова.
„Ја сам лично јако заинтересован за посјету полуострву, посебно сада када је постао дио Русије и намјеравам да посјетим Крим чим се укаже прилика“, додао је Додик.
На питање зар се не боји притиска Украјине, Додик је запитао на кога Украјина може да врши притисак, те нагласио да та земља сада треба да рјешава унутрашње политичке проблеме, те да је утицај Запада на Кијев показао негативан и погубан ефекат на ту земљу.
Он је оцијенио да Украјина треба да приступи нормализаицији односа са Русијом.
„У датој ситуацији ријеч је више о притиску Запада“, рекао је Додик и нагласио да је све то велика геостратешка игра.
Према његовим ријечима, дешавања на Криму прошла су у демократској атмосфери за разлику од отцјепљења Косова од Србије.
„Без обзира на то, САД и већина њихових савезника признају независност Косова“, навео је он.
Додик је рекао да би по ступању на дужност српског члана Предсједништва БиХ желио да његови први састанци буду са предсједницима Русије и Србије – Владимиром Путином и Александром Вучићем.
„Спреман сам да се састанем са руским лидером до краја године, али ту не зависи све од мене“, рекао је Додик.
Додик, који је досадашњи предсједник Републике Српске, нагласио је да Српска има садржајне односе са Русијом, да је заинтересована за набавку медицинске опреме из Руске Федерације, као и за изградњу постројења за гас на територији Републике, тачније у Зворнику, које се тренутно пројектује, док се у Русији припрема неопходна опрема, а у јесен идуће године требало би да почне са радом.
„Осим тога, било би ми веома драго ако би се изградио руско-српски хуманитарни центар, као и онај који ради у Нишу у Србији. И то ћу питање поставити“, додао је Додик.
Додик је потврдио да је Владимир Путин веома популаран у Републици Српској и да народ много уважава и воли јаку Русију коју је он саздао.
„Русија се придржава праведне политике, она штити и подржава међународно право, конкретно када је ријеч о подржавању релевантних рјешења Савјета безбједности УН, као и Дејтонског мировног споразума. Ми волимо Русију не зато што нас она подржава, него што се она јасно придржава међународног права у својој спољној политици“, додао је Додик.
Говорећи о недавном случају забране уласка у БиХ руском писцу Захару Прилепину, Додик је нагласио да ће смијенити све Србе који су били одговорни за доношење тог рјешења.
Он је додао да без сагласности српске стране такви „спискови непожељних лица“ не могу постојати, те изразио увјерење да ће то питање ускоро бити ријешено.
„То ће бити једно од првих питања које ћу укључити у дневни ред. Намјеравам да поништим те спискове и тада господин Прилепин може доћи у БиХ. Ја имам веома позитивно мишљење о том човјеку, ја сам га наградио орденом Републике Српске и желим да му га што прије уручум“, додао је Додик.
Говорећи о мисији Еуфора Алтеа у БиХ, Додик је рекао да тренутно не постоји никаква потреба за њиховим присуством, наводећи да је у њиховом саставу неколико хиљада људи који су пред изборе били појачани разним специјалистима, при чему је ријеч фактички о мијешању у изборе.
Осим тога, како је рекао, неопходно је укинути мандат високом представнику у БиХ, као и стране судије у Суду БиХ.
„Када слушамао западне политичаре који говоре о цјеловитости и суверенитету БиХ, за све нас који познајемо ситуацију то је просто цинично. Како се може земља звати сувереном ако у њеном суду сједе странци, то је протекторат“, додао је он.
Говорећи о НАТО-у, Додик је поручио да никада неће гласати за иницијативу о придруживању БиХ тој алијанси.
„То је моја обавеза и то значи да БиХ не може приступити тој организацији. Нисам против тога да наши војници учествују у међународним мисијама које имају мандат УН, али нећемо дозволити прикључивање Натоу јер Република Српска заступа очување неутралности.
Додик је рекао да Српска жели да формира међународну независну комисију која ће утврдити истину и чињенице о томе шта се дешавало у Сребреници 1995. године, а која ће укључивати људе од ауторитета, који се баве постконфликтним питањима.
„Желимо да у тај посао буду укључени не само Срби, Бошњаци и Хрвати, него и стручњаци из Русије, САД, Кине, Израела и других земаља. Резултат рада комисије треба да буде објективна анализа догађаја, коју ћемо прихватити“, рекао је он.