СВЕДОЧАНСТВО СТРАШНОГ ДОБА: Представљен зборник САНУ посвећен Милораду Екмечићу
Колеге, пријатељи и чланови породице Фото З. Јовановић
МАЛО ко је давао велике синтезе у историјској науци као академик Милорад Екмечић. Говорио је истину, савладао жељу за осветом, није ширио мржњу, умео је да нађе праведну реч. Био је тих, прецизан и духовит. Све то у једном могу да имају историчари знаменитости и људи чија је нарав веома ретка – казао је академик Миро Вуксановић на трибини у Српској академији наука и уметности на којој је представљен 178. број зборника „Глас Одељења историјских наука САНУ“, посвећен Милораду Екмечићу (1928-2015).
У друштву чланова његове породице, колега академика и великог броја поштовалаца, говорници су подсетили на огроман допринос професора Екмечића и његових дела разумевању националне историје. Вуксановић је подсетио и на један од најстрашнијих усташких злочина, у Пребиловцима 1941, родном месту великог српског историчара, који је умногоме утицао на Екмечићев живот и професионални избор.
– У зборнику се налазе 33 оригинална рада чији су аутори угледни историчари свих генерација из земље, али и из иностранства. На овај начин САНУ се одужује свом знаменитом члану, једном од највећих зналаца историје и великом ауторитету – поручио је Љубодраг Димић, дописни члан САНУ.
Академик Михаило Војводић, уредник зборника „Глас“, подсетио је да је Екмечић по много чему јединствена појава у нашој историографији.
– Његово капитално дело „Дуго кретање између клања и орања“, права синтеза наше и са њом увезане нове српске историје, мало кога оставља равнодушним – оценио је Војводић.
По мишљењу историчарке и професорке на Филозофском факултету др Мире Радојевић, Екмечићева студија „Стварање Југославије: 1790-1918“ је кључна за разумевање југословенске идеје јер пружа прегршт доказа да је ова идеја рођена давно, много пре стварања државе.
– После ове објављене су и друге његове књиге укључујући и ону коју је сматрао својим животним делом, дајући јој застрашујући наслов „Дуго кретање између клања и орања“. Управо то је, по његовом мишљењу, обележило националну историју у 19. и 20. веку. Може се поставити питање није ли и он сам био доживотни заробљеник тог колико страшног толико и величанственог доба, трајно се посветивши његовом проучавању и разумевању. Не можемо се отети утиску да су томе допринели духови завичајног простора, јецаји тог несрећног тла и његова нада у живот без ножа и без крви – закључила је Радојевићева.
ВРАЋАЊЕ НА НОВЕ ПОЧЕТКЕ
– ТЕКСТОВИ у овом зборнику су веома разуђени, слојевити, али је ипак могуће издвојити неколико тематских кругова који одликују ове радове. Ту се проговара о сталности и промени, о континуитетима и дисконтинуитетима историје, о деструкцији и цикличном враћању на увек нове почетке – објаснио је Љубодраг Димић.
