ОГОЉЕН ДУХ НЕЉУДСКОГ: Више неће моћи да се ћути о лакираном поретку зла

Један наизглед мање атрактиван догађај могао би да покрене ланац озбиљних глобалних промена. Бела кућа је 17. септембра 2018. издала саопштење да је председник (Трамп) наложио Канцеларији директора националних обавештајаца и Секретаријту правде (укључујучујући ФБИ) да обезбеде тренутно скидање поверљивости са предлога спацијалном суду и извештаја ФБИ о разговорима у вези са истрагом о Русији, као и да без редакције објаве све текстуалне поруке везане за истрагу о Русији високих функционера ФБИ укључених у ту истрагу. На могуће радикалне последице овог налога указују њена позадина и предисторија.

До сада је председник Трамп прилично дефанзивно прихватао непријатељску кампању својих обавештајних бирократа. Да ли је веровао да ће га после изборне победе режим неолиберала поштовати, или да ће га невиност штитити од корумпираног обавештајног система, или је био под притиском републиканског окружења, тешко је оценити. Чињеница је, а посебно кад је допустио да остане без свих саветника који су били са њим у кампањи, да није био припремљен за политичку кампању усмерену да га свргне по сваку цену, бар не на фанатичну упорност и решеност. Трампова срећа била је у томе што је он верзиран забављач, израженог ега, који ужива да се његово име стално помиње (а из искуства зна да је повод мање битан од прилике), а несрећа завереника у томе да су га у гневу због губитка власти нападали непрестано, чиме су га држали у жижи јавности и хранили его.

КОМПРОМИТАЦИЈА ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ

У тој камппањи највећу компромитацију доживеле су обавештајне службе државе која важи за пример демократије. Из тужби које су поднете против Трампових блиских сарадника (Пападопулос, Манафорт и Флин), види се да нема ничега што они могу сведочити о наводном поводу кампање против Трампа – руском мешању у изборе – што би овој конструкцији дало тежину. Тако је постало јасно да се обавештајно-безбедносни систем служи провоцирањем тзв. самоодржавајућих информација које користе за разрађивање приче у јавности.

Сада је Трамп иступио као шеф извршне власти и наложио подређенима, телу надлежном за усклађивање и координацију рада обавештајних служби, ресорном секретаријату и агенцији надлежној за безбедносно-информативне и истражне послове, да јавност обавесте о својим подацима на основу којих је створена фама против његовог избора, што до сада нису успели да издејствују ресорни комитети представничког тела. Овај потез има два битна аспекта. Прво, мање од два месеца пред представничке изборе, Трамп је извукао предизборни адут којим прети да другу страну разобличи као кабалу. Друго, још важније, подривен је зид тајни око моћног бастиона производње лажи у функцији системске корупције и репресивне владавине, навикнутог на недодирљивост.

Уздрмавање најмоћније обавештајне фабрике лажи могло би неповратно да покрене глобални процес. Нису ту битни слуге и корисни идиоти режима, већ оно што би њихово разобличавање могло да отвори. С тим у вези, ваља се подсетити да почетни податак о „руском мешању“ датира из априла 2016. године. Пласирала га је Централна обавештајна агенција (ЦИА). У међувремену, врх тада владајуће Демократске партије наручио је од приватне фирме компромитујући материјал о опозиционом кандидату, Трампу. Тај материјал ФБИ је искористио да процесно валидира почетни податак ЦИА, подносећи преко Секретријата правде предлог специјалном суду (ФИСА) за надзор једног од Трампових сарадника (Картера Пејџа), као и да у његовом избрном штабу ангажује живог извора (Стивена Халпера).

Дакле, надлежни органи су службене радње законом предвиђене за борбу против тероризма и деловања страних обавештајних служби предузели у изборном штабу опозиционог кандидата, без својих доказа (осим досијеа који је владајућа клика купила). Председнички кандидат Трамп притом није био упозорен да у свом штабу има некога ко ради за страну државу. О предузетим мерама и методима, с обзиром да се инсинуира утицај главног геополитичког ривала и да се предузимају у оквиру изборне кампање, морао је бити обавештен тадашњи шеф извршне власти, демократа, Барак Обама. На то указује и један од водећих људи компромитованог обавештајног система, бивши шеф националних обевештајаца Џејмс Клапер: „Обама је почео тајно праћење“.

Ако је тако, налог за скидање ознаке тајности са докумената на основу којих је покренута хајка против председника може да покрене јавно разобличавање природе булументе у обавештајним службама, које су сервисирале владајући естаблишмент против некога ко је њихова политичка опозиција. Такво откриће би експонирало да је чак и Америка била под режимом спремним на репресију и тоталитаризам само да одржи све полуге моћи.

У предизборном периоду Обама је морао бити забринут због објављених мејлова кандидаткиње коју је Демократски национални конгрес наметао а он морао да подржава, Хилари Клинтон. Док је била државни секретар у његовој администрацији, она је користила приватни сервер (како се испоставило кинески). Сумњу побуђује изјава Обаме да то није знао, што је чудно кад се (сада јавно) зна да је поруке на њен мејл је слао под псеудонимом. Oн је, по логици ствари, морао чинити све да ублажи негативне стране које је опозиција могла да искористи. Ако се зна да су обавештајне службе и демократе имали контролу над водећим медијима, индустријом забаве и научном заједницом, Обами је преостао четврти стуб информативног утицаја – контролори кибер (сајбер) простора.

Судећи по томе да су технолошки гиганти Силиконске долине сузбијали налоге и присуство деснице, а да их данас чак и укидају без формалног поступка и транспарентног основа, тешко је поверовати да је то случајност. Разлог за то нису могли бити ставови Трампа, већ останак режима демократа, чему је све било подређено. Ако се и то испостави као тачно, односно ако се испостави да се ради о мрежи са глобалним домашајем, сумња би пала на партнере таквог режима по свету.

Обичног човека мора да забрине ако се држава која има улогу својеврсног глобалног полицајца претворила у бастион прикривеног репресивног режима који крши људска права, демократска правила и слободу говора. Тај режим је иницирао бројне обојене револуције и свргавања режима, позивајући се на вредности за које се сада испоставља да су их можда све време кршили у сопственој земљи. Какве онда могу бити нове власти које су инсталирали по свету?

Тај режим је удомио и републиканске јастребове (неоконзервативце). Ради се о групацији коју је политички предводио Џон Мекејн, чији је пријатељ и савезник Џон Болтон, који данас врши функцију Трамповог саветника за националну безбедност. О томе да ови људи виде свет као своју прћију у којој им је све дозвољено (попут Мекејнове операције стварања ИСИС-а током рата против тероризма) сведочи изјава Џона Болтона да је Међународни кривични суд „опасан“ (по америчке интересе). Разобличавање обавештајне булументе могло би да осветли улогу државне секретарке Хилари Клинтон и шефа ЦИА Џона Бренана у подршци тероризму, али, још важније, и комплот са британском дубоком државом, одакле је ЦИА и започела кампању против Трампа. Ово, чак и ако се све не открије одмах, више неће бити лако скривати од истраживача.

ЛАКИРАНИ ПОРЕДАК ЗЛА

Трампов налог могао би да мотивише и глобалне вредносне промене. Прво, везано за феномен да се сви који би да живе слободно од свог рада, да се посвете себи, својој породици, заједници и традиционалним вредностима, данас називају популисти. То указује да се политичка врхушка, настала крајем 20. века, изродила у отуђену управљачку елиту. У САД данас такви не могу и не желе да прихвате да их бирачи неће. Уколико буду екпонирани као репресивна глобална елита, тешко ће проћи њихова представа о потреби експертске владавине над „назадним“ популизмом. Суштина је да демократска власт мора да ужива сагласност подређених, а ту сагласност не могу производити прикривни елементи, већ информисана јавност.

Друго, у економској доктрини данашњи свет је подређен искључиво финансијама. Тако су САД и ЕУ, а по угледу на њих и остале државе, дале моћ емисионим институцијама, банкама, односно контролорима новца. Игнорише се економска законитост да реалну економију не покрећу финансије, већ рад, земљиште и природни ресурси, капитална опрема и предузетништво (креативност).

Треће, у враћању историјске перспективе, коју неолиберални глобализам релативизује. Данас је огољен дух нељудског. Тренутно се у свету одвијају велике трагедије, а клике у сенци само вребају како да их искористе за своје личне интересе. Пример савременог успешног човека, Џеф Безос, власник Амазона и Вашингтон поста, згрће билионе, док 10 одсто његових радника користи маркице за храну. Они који презадужују државе живе раскалашно од имовине коју су стекли док су уништавали земљу и грађане.

Све то глобалистички медији прећуткују. Они само окупирају информативни простор лажним наративима и пропагандом, због чега нити уживају поверење нити имају гледаност, али глуме да верују да имају публику и да им та публика (од које више не живе) значи. У настојању да се систем зла одржи на површини, прекорачене су границе нормалног. Постало је очито да реторика и лажне вести служе за наметање теме; њиховим упорним пласирањем окупира се свест и сузбија капацитет за препознавање истине.

Људи се, у самоодбрани, спонтано повезују пред преосталим линијама одбране – нацијом и популизмом. Линије раскола су тржишна привреда, коју заговарају популисти, наспрам отвореног тржишта, коју заговарају неолиберали предвођени Сорошем, те слобода говора наспрам политичке коректности. Друштвени инжењеринг претворио је уређене заједнице у елитистичке поседе у којима пракса компромитује вредности, лидерство идеју демократије, мртви гласачи идеју слободних избора, лажна предизборна обећања идеју политичке заједнице, а корупција идеју правне државе. Све то зарад система у којем политичари извлаче личну корист од давања привилегија инвеститорима, а пропаганду користе да прикрију своје ниске пориве. О томе је у САД, најмоћнијој сили таквог света, почело да се говори. Ако се тамо промени, у Британији – а ни другде –више неће моћи да се ћути о лакираном поретку зла.