ИСТИЧНО САРАЈЕВО: Спомен обиљежје за дјецу убијену у протеклом рату

Град Источно Сарајево добиће спомен обиљежје за 120-оро невине дјеце убијене у протеклом рату. Споменик ће бити постављен у дворишту Основне школе „Свети Сава“ у Источном Новом Сарајеву, која је у рату остала без шест ученика. Још некажњени злочинци убијали су их у игри и у родитељском загрљају – снајперима, хладним оружјем и гранатама. Званично откривање споменика – симбола прекинутог дјетињства и опомене будућим покољењима, биће уприличено 13. септембра.

О њима се ријетко говорило или од, заглушујућег еха митоманије из сарајевске чаршије – „недовољно“ чуло! На црном, још незавршеном списку 120 имена и исто толико угаслих родитељских радости. И непрегледно море никад остварених жеља! И неопростиви гријех, убицама! 11. марта – 95.-е, било је примирје. Испоставиће се – једнострано!

У сарајевској улици Раве Јанковића – десетогодишња Милица Лаловић и годину млађа Наташа Учур. Биле су дјеца Сарајева. И срећне што накратко могу да напусте подруме и склоништа! Играле су ластиша, не слутећи да им је то последња игра. Пакосно срце, око пуно мржње и крвничка рука снајперисте са зграде Лориса, међу одраслим станарима зграде па и, са линије тек пристиглим српским војницима у униформама, „бирала“ је. Два хица и два заувијек прекинута безгрешна дјетињства. Остале су непрочитане књиге и празне двије школске клупе.

„У протеклом рату је шест ученика ове школе страдало. Најмлађе је било уписано у 1. разред – Зорица Дивчић, а најстарије није успјело подићи свједочанство о завршеној основној школи – звала се Дијана Ћосовић“, каже директорица Данијела Мрђа.

И мало даље – у тада муслиманском дијелу града – у живот тек загазила Магдалена – ни слова још писати није знала. Само пет година је имала, ни мрава није згазила. Тако је мало живјела и тако мало видјела. Но зјене су јој угасли монструми и спријечили родитеље Хену и Божу да спасу своју јединицу и побјегну из сарајевског пакла. И опет је било „примирје“.

„Објављено је то вече на дневнику у пола осам… Јавно је речено да су они страдали, али да је с наше стране граната“, рекла је рођака Ранка Мичић.

Но патолог је демантовао лажи. Хена и Божо убијени су у свом стану у насељу Швракино, из аутоматског оружја, петогодишњој Магдалени разбијена лобања тупим предметом. Земни остаци касније из гробља Лав пренесени међу вршњаке и сународнике… Фалсификатори њиховог страдања, међутим, и данас истрајавају! Али за Магдалену, Милицу, Наташу… и све друге неиспричане приче и угашена српска дјетињства – гради се спомен обиљежје.

„Желимо да се некако одужимо тој дјеци и да имају гдје да прислуже ти родитељи свијећу и сва друга дјеца у нашем Српском Сарајеву да знају – шта је било“, истиче Милка Кокот из Организације породица погинулих.

Идеја је безрезервну подршку добила од Кабинета предсједника Републике Српске Милорада Додика. И средства у износу од 40.000 марака су обезбијеђена. Још 5.000 осигурала је школа „Свети Сава“. Захтјеван посао припао је овдашњим литерарним и ликовним ствараоцима.

„То је симбиоза поетског и ликовног, значи дио је нашег пјесника Горана Врачара овај ликовни, тј. вајарски је мој – мислим да ће они који буду хтјели, видјети јасну поруку и јасан симбол свега овога“, рекао је академски умјетник Борко Мочевић.

Биће то симбол незаборава о злом времену и злим људима. И историјско штиво које уништава митове сарајевских фалсификатора и данас опсједнутих проклетством културе селективног сјећања.

„То је споменик за наше вршњаке и један историјски час за све преостале генерације које ће доћи у ову школу“, каже ученица 9. разреда ОШ „Свети Сава“ Миа Трифковић.

Два голуба везаних крила у неуспјелом лету – као сва српска дјетињства, којима су злотвори одузели право на невине дјечије радости и живот у слободи.

У компилацији са поемом „СУМРАК“ биће симбол и за сву дјецу из Српске, убијену у протеклом рату! За цијелу једну школу од 474 ђака – којима није дозвољено жеље да досањају. Нити школовање да заврше!

Тагови: Источно Сарајево