ИГРЕЦ: Одговор албанском лобисти Беширију – КОСОВО ЈЕ ОДУВЕК БИЛО ДЕО СРБИЈЕ!

Наим Лео Бешири, идеолошки син Соње Бисерко и Наташе Кандић, поручује нам како је Косово кроз историју „више било изван него унутар граница Србије“, желећи на тај начин да га представи као „историјски посебну и од српског државног и националног бића одвојену територију“.

Подсећам да је тај исти Наим Лео Бешири који нас данас учи да нешто што је вековима наше заправо никада није било наше својевремено био на челу „Омладинског одбора за образовање“, невладине организације која је 2015. године позвала ратног злочинца Тачија у посету Београду. Тај исти Наим Лео Бешири који данас јавно пропагира непоштовање уставног поретка и нарушавање територијалне целовитости Србије нашао је своје место и у радној групи Владе Републике Србије за израду Националне стратегије за младе за период од 2015. до 2025. године.

Нема сумње да ће наша деца све док овакав великоалбански лобиста буде заузимао место у званичним државним институцијама Републике Србије моћи да очекују образовни систем који ће бити ништа друго до голо средство у функцији ревизије историје и фалсификовања доказаних историјских чињеница. „Промена свести“ српског народа и брисање слике о Косову као језгру његове државотворности су циљеви због којих је Наим Лео Бешири од својих западних ментора и финансијера и доведен на ову позицију.

Али, истине ради, заправо је Бешири тај коме је хитно потребан час историје како би научио:

1.) Да током целокупног трајања српске средњовековне државе територија КиМ није ниједном поменута под засебним именом „Косово“ већ је овај простор једноставно означаван као Србија јер је косовскометохијска област представљала средишњи део српске државе.

2.) Да је 1912. године, након вишевековне отоманске окупације, простор Косова и Метохије ослобођен и поново припојен својој државној и националној матици – Србији. О Србима као „ослободиоцима своје вековне колевке“ писале су тада и многе француске новине у којима није било ни трага о наводној „српској агресији на Косово“. Додајмо овоме и писмо британског дипломате Јанха који је у извештају своме шефу Ленсдауну од 9. септембра 1901. године изричито навео: „Стара Србија која обухвата и подручје Косова је још увек немирна област због безакоња, освете и расне мржње Албанаца.“

3.) Косово и Метохију као област у границама Србије признао је Видовдански устав из 1921. године. Ту правну и историјску чињеницу нису нарушиле ни окупационе силе током Другог светског рата које су подручје КиМ бесправно и насилно припојиле тадашњој „Великој Албанији“.

4.) Косово и Метохија је у оквирима СФРЈ имало статус аутономне покрајине у границама СР Србије, а не положај равноправан са тадашњих шест конститутивних социјалистичких република. Када би Наим бар једном прочитао извештаје Бадинтерове комисије о бившој Југославији на коју се он и њему слични антисрпски елементи врло радо позивају, видео бих да се реч „Косово“ у њима не помиње ни на једном једином месту. Штавише, према општеприхваћеном тумачењу тих извештаја одбачена је свака аналогија положаја КиМ са положајем шест република СФРЈ, а Косову као регији унутар Србије оспорено право на отцепљење.

5.) Чак ни НАТО агресија Србији није могла да одузме историјско право на територију КиМ; оно је потврђено мноштвом докумената од највишег међународног значаја – од Повеље УН, преко Хелсиншког завршног акта, Па­ри­ског уго­вора о ми­ру из 1947. године, ста­во­ва Бадинте­ро­ве арбитражне ко­ми­си­је, од­лу­ка Европске заједнице из 1991. и 1992. године, Дејтонског мировног уговора па све до оног најважнијег, Резолуције 1244.

Тагови: Данијел Игрец, Косово