РАЗОРАН ОБРАЗАЦ ЛАЖИ И ЗАТАШКАВАЊА: Пресуда против Монсанта која би могла променити све

Судски процес у Калифорнији резултовао је осуђујућом пресудом против агрохемијског и ГМО гиганта Монсанта, сада познатог као Бајер/Монсанто. Судија је наредио Монсанту да плати штету у износу од 289 милиона америчких долара бившем школском домару Двејну Џонсону који је добио нон-Хочкинов лимфом. Његов адвокат је тврдио да је ову болест изазвао „Роундуп“, Монсантов хербицид на бази глифосата. Не би требало да изненађује што Монсанто планира да уложи жалбу на пресуду. Међутим, ефекат ове одлуке, без обзира на исход жалбеног поступка, осетиће се широм света и изазваће велике проблеме за читав ГМО агрохемијски пословни модел.

Џонсонов процес, односно случај „Двејн Џонсон против Монсанта“ (ЦГЦ-16-550128), пред калифорнијским Вишим судом у Сан Франциску, први је од преко 5.000 таквих случајева широм САД у којим се ишчекују пресуде поводом тврдњи да састојци Роундуп-а изазивају канцер. Четрдесетшестогодишњи Џонсон је бивши менаџер запрашивања у систему школа калифорнијског округа и примењивао је Роундуп и Рангер Про (оба производи Монсанто) на школским имањима широм округа и до 30 пута годишње, и то преко две и по године.

Према часопису Иншуренс џорнал, осуђујућа пресуда би могла да утиче на исход хиљада сличних случајева против Монсантовог Роундуп-а базираног на глифосату. Ваља истаћи и да иста адвокатска канцлеарија из Калифорније – Баум, Хедланд, Аристеј и Голдман – учествује у многим другим сличним случајевима који чекају епилог.

РАСКРИНКАВАЊЕ МОНСАНТА НА СУДУ

Роберт Кенеди млађи, један од правних саветника у случају против Монсанта, написао је резиме унакрсних испитивања адвоката-тужилаца и Монсантових адвоката. У њему је откривен разоран образац Монсантовог заташкавања тестова канцерогености, лажи и огромних количина новца којим су купована сведочења научних „експерата“ како би се подржале недоказане Монсантове сигурносне тврдње да хербицид Роундуп није канцероген.

У једном од кључних признања, Монсантов токсиколог Дона Фармер је, суочена са интерним имејлом Монсанта, била принуђена да потврди да је њена примарна брига била регулаторна усаглашеност, а не јавно здравље. Фармерова је такође била принуђена да призна да је писала чланке које су потписивали наводно независни научници који су прихватили да бране глифосат. Њен одговор је био: „Нема ничег лошег у томе“.

Други плаћени Монсантов сведок, доктор Ворен Фостер, био је принуђен да призна да никада није извео анализу глифосата или његове канцерогености пре него што га је Монсанто платио да сведочи против студија о ефектима на животиње које је користила Међународна агенција за истраживање канцера (ИАРЦ је иначе агенција Светске здравствене организације), којим је 2015. утврђено да је глифосат „вероватно канцероген“. Налази ИАРЦ су представљали јак ударац против Монсантових тврдњи да Роундуп, коме глифосат чини 31 одсто састава, није штетан за људе и животиње.

Још један Монсантов токсиколог, доктор Марк Мартенс, био је приупитан зашто је Монсанто одбацио истраживање независног токсиколога доктора Џејмса Перија из 1999, након што су га хвалили као врхунског експерта. Када је Перијево истраживање довело до закључка да сложена и необјављена формула Роундуп-а може да изазове генетске мутације, што је потенцијални увод у канцер, Монсанто га је отписао и одбио да дозволи независним научницима да прегледају Перијева истраживања. Монсанто ове налазе није дао ни америчкој Агенцији за заштиту животне средине (ЕПА). Други Монсантов „експертски сведок“, докторка Лорелај Мући, која је специјализована као епидемиолог канцера и ради као предавач на харвардској Школи за јавно здравље (ХСПХ), признала је да јој је Монсанто платио 100.000 долара за сведочење.

Када су Монсантови адвокати покушали да дискредитују токсиколошког експерта, доктора Кристофера Портијера, тако што су га суочили са саопштењем ЕПА које је, противно ИАРЦ, тврдило да глифосат „вероватно“ није канцероген за људе, Портијер је под заклетвом рекао да су и ЕПА у САД и Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) пренебрегли 15 тумора у различитим студијама ефеката глифосата на глодаре, и то зато што су користили погрешну методологију. Рекао је: „Моја читава каријера се своди на коришћење научних доказа за доношење одлука, пре свега о канцерогености различитих супстанци, и годинама смо радили на томе како би било исправно извршено. Невероватно је погрешан начин на који су они то чинили“.

У сведочењу доктора Чарлса Бенбрука обелодањено је да је инсистирање ЕПА да тестира само глифосат, одвојено од додатака потребних за Роундуп, била превара осмишљена да заташка важније питање – да ли је сам Роундуп, а не један његов састојак, канцероген. Све у свему, оно што је изникло из суђења у Сан Франциску је документована шема лажи и заташкавања; један тајни рат за дискредитацију независних токсиколога чија су истраживања контрирала Монсантовим тврдњама о безбедности Роундуп-а.

СЕРАЛИНИЈЕВА СТУДИЈА СА ПАЦОВИМА

У научном раду објављеном 26. фебруара 2016. у Међународном журналу еколошких истраживања и јавног здравља, тим токсиколога предвођених Жилом-Ериком Сералинијем са Института биологије Универзитета у Каену у Француској и Андрашом Шекашом, директором Института за агро-еколошка истраживања при мађарском Националном центру за пољопривредна истраживања и иновације, изнео је резултате истраживања најчешће коришћених хербицида на бази глифосата, укључујући и Монсантов Роундуп. Испитали су комплетан коктел, укључујући и састојке који се комбинују са глифосатом.

Њихове анализе су показале, између осталог, да су хербицидна једињења која користе глифосат као основу, али укључују и непознате додатке, далеко токсичнија од самог глифосата, штавише преко 2000 пута отровнија за ћелије него сам глифосат. Монсанто никада није обелоданио своје формуле, ни америчкој влади (што је по закону обавезан), ни јавности.

Резултати најновијег судског процеса против Монсанта у Сан Франциску су очигледно само почетак бујице отпора токсичним и канцерогеним агрохемикалијама које највише продаје Монсантно, тј. Бајер/Монсанто. Забринути грађани широм света почињу да склапају коцкице и схватају да не само да нас лажу, него нас лажу на начин са потенцијално смртоносним последицама.

У Аргентини је управо објављена студија у којој су научници утврдили да „изложеност значајним количинама глифосатних хербицида током трудноће код женки пацова не само да смањује плодност, него и изазива ретардације и дефекте фетуса, укључујући абнормалне удове, чак и код друге генерације потомства“. Студија је извршена након што је установљено да људи који живе у једном аргентинском граду поред ког се налазе велика узгајалишта ГМО соје и кукуруза, који се запрашују огромним количинама хербицида са глифосатом, пате од двоструко веће учесталости дефектно рођене деце него што је то случај у остатку земље.