УБИЛИ СУ ДЕЦУ: Деценија и по ћутања о злочину на ријеци Бистрици

У Гораждевцу ће данас парастосом у мјесној цркви, полагањем цвијећа и паљењем свијећа на гробљима бити обиљежена 15 година од злочина албанских екстремиста који су 13. августа 2003. године рафалима из аутоматског оружја убили два српска дјечака, а њихово четворо вршњака ранили док су се купали на импровизованом купалишту на ријеци Бистрици.

У нападу злочинаца убијени су Иван Јововић /19/ и Пантелија Дакић /12/, док су њихови вршњаци Ђорђе Угреновић /20/, Богдан Букумирић /14/, Марко Богићевић /12/ и Драгана Србљак /13/ тешко рањени.

Послије деценију и по бесмислено звуче обећања и понуђена награда од милион евра коју је УНМИК понудио за информације које би довеле до откривања наручилаца и починилаца овог злочина.

Истрага о злочину у Гораждевцу је обустављена, попут свих других истрага о злочинима над Србима на Косову и Метохији, а предмет архивиран.

Еулекс је крајем 2010. године усљед наводног недостатка доказа затворио истрагу коју је по доласку на Косово преузео од УНМИК-а иако су наслиједили и обећање бившег шефа УНМИК полиције Штефана Фелера да ће „преврнути сваки камен да пронађу починиоце“ тог злочина над српском дјецом.

Истражиоци Еулекса су обустављањем истраге аболирали злочинце, јер је извјесно да ново косовско тужилаштво коме су предмети уступљени по одласку Еулекса у јуну неће разбијати зид ћутања Албанаца о злочинима над Србима.

Породице и мјештани сумњају да је бивши тужилац Сагмајстер Ранцигер из Словеније истрагу обуставила, јер сви трагови о злочинцима воде у село Ћушка, родно село бившег команданта ОВК, сада замјеника министра Косовских безбједносних снага Агима Чекуа.

Она је, у допису породицама, навела да су обустављене кривичне пријаве којима се за злочин у Гораждевцу непозната лица терете за кривично дјело тешког убиства и покушаја убиства, јер су „све истражне радње исцрпљене“, и да „током истраге нису идентификовани осумњичени“.

Породице су ово обавјештење добиле захваљујући инсистирању Богдана Букумирића који је у нападу задобио седам прострелних рана, а упорно је тражио да га Еулекс информише о резултатима истраге.

Букумирић, који је преживио послије више оперативних захвата и уклањања дијелова тијела, остао је инвалид, а понавља да „истрага о овом монструозном злочину није спроведена како треба и да Србија треба да тражи нову истрагу“.

Косовска полиција саслушала је 75 свједока, међу којима су била и рањена дјеца. Претресла је више од 100 кућа укључујући и српске.

Родитељи убијених дјечака тврде да се зна ко је пуцао на Ивана Јововића и Пантелију Дакића и из године у годину понављају да знају ко су наручиоци и починиоци злочина и да знају зашто је истрага обустављена и због кога.

Они очекују да се питање албанских злочина над Србима подигне на ниво преговора у Бриселу, јер је извјесно да ће без притиска међународне заједнице сви злочини остати нерасвијетљени, а починоци некажњени.

Остаће обавијени тајном и препокривени прашином и заборавом уз злочин на ријеци Бистрици злочин у Старом Грацку у коме је убијено 14 српских жетелаца, убиства четворо Симића у селу Сливово надомак Грачанице, убиство породице Столић у Обилићу и напад на аутобус „Ниш експреса“ у селу Ливадице код Обилића, као и злочини над српским породицама у селима Ретимље И Оптеруша код Ораховца, у селу Церница код Гњилана и бројни други у којима су страдали Срби само зато што су православци и зато што су остали на својим кућним праговима.

У Гораждевцу упоришту Срба у општини Пећ од око 1.200 Срба, колико их је живјело до сукоба 1999. године и повлачења српске војске и полиције, остало је нешто мање од 500, а расељавање и продаја под притиском и уцјенама узимају маха.