ЕФРАИМ ЗУРОФ: Европа не сме Хрватима да опрости „Олују“

Анте Павелић био је један од највећих масовних убица Другог светског рата, а Степинац је био његов духовни саветник. У Јасеновцу је у време НДХ почињен геноцид над Србима и Јеврејима, у ратној операцији „Олуја“ 1995. године из Хрватске протерано 250.000 Срба, а данашња Хрватска настоји да Степинца промовише у свеца, док етничко чишћење слави као победу уз усташке песме. Лука Модрић је, можда, заиста био најбољи играч последњег Светског првенства у фудбалу, али је због позивања Томпсона да пева, заслужио црвени картон.

Овако, бескомпромисно, у интервјуу за „Новости“, говори др Ефраим Зуроф (70), неуморни ловац на нацисте и директор Центра „Симон Визентал“ у Јерусалиму. Последња оштра примедба овог израелског историчара америчког порекла односи се на учешће делегације Израела на недавној „прослави“ годишњице „Олује.

– Није добра порука када авиони ваздухопловства израелских снага учествују на догађају из прошлости у којем су протеране стотине хиљада људи из својих домова. Не треба да будемо на тај начин укључени у такву политику на Балкану, поготово имајући на уму да до ове године ниједна страна влада није узимала учешће на тим догађајима у Хрватској.

* Може ли се сматрати довољним и искреним објашњење званичног Тел Авива да су израелски авиони летели у оквиру споразума о војној сарадњи Израела и Хрватске?

– Немам никаквих сазнања о таквим споразумима о „војној сарадњи“ или „стратешкој сарадњи“ између Израела и Хрватске. Знам само да постоји договор о продаји 12 авиона Ф-16 Хрватској. Не могу да верујем, нити да прихватим да учешће на обележавању операције „Олуја“ има везе са војном и стратешком сарадњом и, нити би то требало да има везе.

* Уз представнике Израела, и делегација САД присуствовала је прослави „Олује“. Да ли је то сигнал да се Европа и свет спремају да опросте Хрватској „Олују“?

– У овом тренутку то тако изгледа. Али надам се да се то ипак неће догодити. Не би ни требало, нити смело да се догоди.

* Да ли би израелско присуство на годишњици „Олује“ могло да наруши добре односе Србије и Израела?

– Надам се да неће.

* Како је могуће да у 21. веку у неким земљама Европе, попут Хрватске која је и чланица ЕУ, још постоје људи који се диве усташким злочинима?

– То је питање за актуелне хрватске лидере, а посебно председницу Колинду Грабар Китаровић. Многи људи у Хрватској су недвосмислено антифашисти али проблем је што и даље има много Хрвата који позитивно гледају на усташтво.

* Данас, када се решава судбина КиМ, „српског Јерусалима“, Срби се неретко присете чувеног јеврејског поздрава током 2.000 година изгнанства: „Догодине у Јеруслаиму“…?

– Вера и лојалност нацији су веома важни, али то само по себи није довољно за опстанак и достизање циља. Нација мора бити вољна да се бори за своја права, земљу, традицију и опстанак.

* Од којих држава и влада добијате подршку у мисији процесуирања оптужених нацистичких ратних злочинаца?

– Једина земља која још напорно ради на кривичном гоњењу нацистичких ратних злочинаца је Немачка.

* У којим државама се и данас крију нацистички злочинци из Другог светског рата?

– Пре свега, у Немачкој и Аустрији.

* Критиковали сте Аустрију због благог односа према злочинцима. Очекујете ли да аустријски парламент усвоји закон којим би се окупљенима на комеморацији у Блајбургу забранили усташки симболи?

– Надам се да ће Аустријанци заиста то учинити, али морамо још много и напорно да радимо на овом питању.

* Из Београда је 2008. у Стокхолм упућена кандидатура с вашим именом за Нобелову награду за мир, а исте године сте постали и почасни грађанин града Новог Сада. Колико вам значи популарност у Србији?

– Веома сам захвалан на подршци коју имам у Србији.

О ЈАСЕНОВЦУ ТРЕБА СНИМИТИ ФИЛМ

ДР Зуроф указује и на „укорењено игнорисање истине о усташтву у Хрватској“ које се посебно односи на догађаје у логору Јасеновац, о којима остатак света још не зна довољно. Зато саговорник „Новости“ поручује:

– О концентрационом логору Јасеновац треба снимити филм за широке масе, јер људи на Западу нису чак имали прилику ни да много прочитају о догађајима у Јасеновцу у време НДХ. Проблем представља и то што су овај концентрациони логор ослободили југословенски партизани, а не савезнички војници, све жртве биле су из Југославије и већина мемоара преживелих, као и сва истраживања су била тада на српскохрватском, а готово их и нема на енглеском језику. Такође, постоји неслагање између Срба и Хрвата о броју жртава, што људима ван Балкана додатно отежава покушај да спознају обим јасеновачких злочина.