На међи две државе, тако испреплетеној да се до српских Саставака или суседног босанског села Међуречје граница прелази четири пута, измешала су се имања, вере и националности, али је свакодневица „људи на међама“ лишена сваке поделе јер заиста живе у слози и заједнички превазилазе тешкоће.
Док на рушевинама бивших живота и ратова плету везивно ткиво сопственог опстанка, једина граница коју овде признају је она између људи и нељуди. Тако је, недавно, заједнички обновљена и џамија у Међуречју.
„Посебно ми је драго да су се ујединили православци са муслиманима, да су урадили ово што су урадили, да се познају људи, а не нељуди“, каже Елведина Кадић настањена у Холандији.
Хајро Гибаница из Међуречја истиче да је боље заједнички градити.
„Кад год нешто треба, један другом смо ту за помоћ, а што се тиче изградње пута, џамије, ево и ја сам учествовао једним својим делом, колико сам могао“, објашњава Новаковић.
И две суседне општине, којима ова села припадају, прибојска у Србији и руђанска у Босни и Херцеговини, неретко, заједнички раде и граде – од водовода, преко моста, здравствене заштите, до путева.
„Не постоји проблем који је дошао, реалан проблем грађана руђанске и прибојске општине, а да не изађемо у сусрет и да не нађемо начин како да им се помогне“, каже председник општине Прибој Лазар Рвовић.
„А сигуран сам да већина људи жели у другоме да види само човека, без обзира ком народу, нацији и вери припадао“, напомиње Рајак.