Председник Републике Српске Милорад Додик за Радио-телевизију Републике Српске открио је да је драматичан план спреман за дан пред опште изборе у БиХ, који треба да буду одржани 7. октобра.

Сценарио је, тврди Додик, испланиран у Сарајеву у договору са појединим високим функционерима СДС-а и ПДП-а. Према том плану, циљ је спречити изборе у Бањалуци и од овог града — направити случај!

Ко спрема инциденте

Шта чека Бањалуку дан пред изборе, могу ли ти избори бити срушени, колико може да ескалира криза пре избора?

Аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара каже за Спутњик да је чињеница да ће се нешто неповољно догађати у наредна два месеца по институције Републике Српске и по саме грађане, јер сви показатељи и сва истраживања која су радили и странци и опозиција и странке на власти показују да је расположење бирача убедљиво на страни садашње власти у Српској.

„И тако је и на нивоу БиХ у Сарајеву и на нивоу Републике Српске у Бањалуци. То странцима не одговара. Не одговара им да Додик, овакав какав се показује у јавности, буде члан Председништва БиХ, јер знају да не могу њиме да манипулишу“, тумачи Козомара.

Власт у Српској је, према његовом мишљењу, можда наивно прихватила протесте поводом смрти Давида Драгичевића, који се на Тргу Крајине одвијају више од 140 дана и како он претпоставља, трајаће сигурно до избора.

„Знамо да је та група која се тамо окупља испод хиљаду људи и не може да спречи изборе без помоћи снага споља, а то значи Кфора и снага НАТО-а. Опозиција нема ниједан једини програм. Ништа није понудила народу ако би дошла на власт сем протеста на Тргу Крајине. И они ће сигурно направити неки инцидент да би покушали да власт прикажу као диктаторску, недемократску, која не дозвољава било какву промену у институцијама“, коментарише Козомара за Спутњик.

Бањалука без обавештајне и контраобавештајне делатности

Стручњак за безбедност Џевад Галијашевић напомиње за Спутњик веома важну улогу Србије у регионалној безбедности, а посебно за Републику Српску, која нема своје ни обавештајне ни контраобавештајне агенције и која је, како наводи, осуђена на противуставно деловање обавештајно-безбедносне агенције из Сарајева.

„Српска је осуђена на многе безбедносне игре које се воде са нивоа Сарајева. Не само на класично рушење власти, дестабилизацију, покушај да се економски исцрпљује, да се њени најодговорнији лидери стављају под снажан безбедносни притисак, да се шпијунирају, надзиру, снимају, да се истовремено отежава приступ финансијским институцијама… Све се то ради са нивоа Сарајева, а међународна заједница која је градила постдејтонски предак постала је састави део тог поретка“, напомиње Галијашевић.

Дакле, није то само деловање кроз мигрантске таласе, који такође праве одређене притиске управо због линија којима се крећу, такозваном џамијском рутом, на којој се, како тврди Галијашевић, у ствари врше додатне мобилизације кадрова и прикривање високо рангираних и ниже рангираних командира са ратишта из Сирије.

„Читав притисак на Српску и њено окруживање одређеним такозваним мигрантским дестинацијама на које се они такође инсталирају, нешто је што је пре свега усмерено на дестабилизацију пред саме изборе. У овом тренутку је на подручју Босне и Херцеговине много такозваних илегалних миграната, у ствари бивших ратника са сиријског ратишта који нису адекватно идентификовани, који су у ову земљу ушли противзаконито, према којима није предузета ниједна мера коју закон о боравку и кретању странаца Босне и Херцеговине предвиђа“, наводи Галијашевић.

Закулисне играрије међународне заједнице

Председник Српске Додик је, према његовом мишљењу, добро уочио и улогу људи из РС који би у Сарајеву требало да представљају њене интересе, али у ствари ништа друго не раде него се труде да оптужују институције Српске, доприносећи тиме акцијама које су стално у току.

„Све су то елементи који указују да може да дође и до безбедносних дестабилизација и да су могући и терористички напади и напади на институције Српске. Српска има само МУП, који је нападнут, и њени људи су предмет бесомучне кампање, не само из опозиционих кругова него и из такозване западне мреже невладиних организација, покушаја да се на улици дестабилизује политички систем, деловања унутар институција у Сарајеву, и паралелних, паравојних и параобавештајних структура које делују на тлу Босне и Херцеговине“, конкретан је Галијашевић.

Анђелко Козомара подсећа на то да се из ранијег искуства зна да се, када стране обавештајне службе имају крупне планове, то онда врло тешко открива.

„Може се очекивати, што је више изгледно, сукоб на предизборним завршним митинзима опозиције и позиције, јер ће и једни и други темпирати да то буде истог дана у Бањалуци, као највећој изборној јединици. Но, треба веровати да Република Српска има снажну полицију која би раздвојила те две стране“, указује Козомара.

Тај аналитичар такође сугерише да се може догодити да међународна заједница повуче и неке радикалне потезе.

„Сећамо се да је у прошлости у Босни и Херцеговини тога било. Међународна заједница може да каже: ево, скидамо са листе Милорада Додика, на пример. Потом да око 7. октобра, у недељу, кад су избори, пред затварање гласачких места кажу да су погрешили и да Додик остаје на листи. Но, до тад је већина људи изашла на изборе и гласала“, сумњичав је Козомара.

Ипак, Козомара напомиње да је очекивано да неће бити никаквог директног сукоба, односно да, како каже, неће бити крвопролића уочи избора и на сам дан избора, али да ће других закулисних радњи бити веома много јер, према његовом мишљењу, стране обавештајне службе уцењују власт Савеза за промене у Сарајеву.

С друге стране, Галијашевић упозорава да је пред Српском тежак период.

„Председник Додик рачуна на јединство које влада у институцијама, на већ потврђену ефикасност тих институција, на сарадњу са Србијом и наравно свакако на подршку Русије у овим процесима. Све су то важни елементи, али се о средствима притисака мора стално говорити и на њих се мора указивати“, јасан је Галијашевић.