Вест да амерички амбасадор у Приштини Грег Делави, гостујући на приштинској телевизији КТВ, није искључио поделу Косова као могуће коначно решење, изазвала је бурне реакције на Космету. Да ли је изјава Делавија случајна или је најава нове Трампове политике? Да ли актуелног америчког председника уопште занима ово питање?
Косово је без сумње чедо Клинтонових, али изјава Делавија, који не одбацује поделу као решење за косметски чвор, можда је назнака да нова америчка администрација тражи брз и прихватљив излаз из овог проблема. Овако за Спутњик др Јелена Вукоичић коментарише питање колико је тачна теза, како је то рекао министар Ивица Дачић, да је Косово чедо Клинтонових а да Сједињене Америчке Државе сада излазе из уобичајеног клишеа и немају поверење у ЕУ, НАТО, УН.
Према њеним речима, не треба превише веровати да је Трамп заинтересован за Балкан, бар није јавно показао да се он лично бави тим питањем, али изјава америчког амбасадора о подели, како сматра, савим сигурно није случајно дата.
„Тачно је да је необично и до сада ниједан западни, поготову амерички званичник, то није рекао, што не може да буде случајно. То би могао да буде пробни балон и да означи смер у коме би ствари могле да иду. Другим речима, да се Американци не противе подели Косова или да можда чак прихватају ту идеју коју су до сада углавном одбијали, а косовску независност видели као готову ствар“, верује наша саговорница.
Чињеница да је косовски премијер Рамуш Харадинај на ово реаговао доста оштро и чак поручио да би подела значила рат, после чега се амерички дипломата извинио Харадинају, за Јелену Вукоичић не значи ништа јер, како каже, Косово је свесно да без Америке не би ни постојало. Зато овај Харадинајев жустри одговор она сматра „пригодним за унутарполитичку сврху“.
Др Вукоичић подсећа да је Клинтонова администрација фактички створила тзв. независно Косово, али и да је сам Харадинај више пута рекао да је спољна политика Косова у ствари спољна политика Америке. Из тог угла гледано, наводи она, не зна се како би се и на који начин Косово успротивило, ако би званична Америка пристала на поделу Косова.
Она додаје да је евидентно да Трамп у неким сегментима покушава да води другачију политику од оне коју би волела да води „дубока америчка држава“ и тај процеп између Трампа и вашингтонске администрације је очигледан. У том контексту треба и тражити везу коју Клинтонови имају са Косовом а која је и даље јака.
„Породица Клинтон је управо за време председничког мандата Била Клинтона постала изузетно богата, а сасвим је сигурно да је новац разних албанских криминалаца и бизнисмена који је ишао за лобирање за независно Косово добрим делом завршио и у њиховим џеповима. Верујем да је за ’добре‘ услуге Косову, које су биле део тадашње америчке политике, и награђен“, наводи наша саговорница.
На Косову су иначе, благо је рећи, опседнути Билом и Хилари Клинтон: постављају им споменике и по њима именују улице и продавнице. У Приштини је Билу Клинтону подигнут и кип у природној величини, а открио га је лично Клинтон током посете Косову 2009. године. То обожавање проширено је на целу његову породицу. Само неколико метара од Клинтоновог споменика налази се бутик за жене који се зове „Хилари“, а Албанци су захвални Клинтону за бомбардовање 1999. године.
И док на Косову мисле да имају „посебну везу са САД“, а посебно са породицом Клинтон, други сугеришу да је та љубав прилично једносмерна, да не кажемо, везана новцем. Јер је готово целокупна Клинтонова администрација је и те како „зарадила“ на „пројекту Косово“. Бивша државна секретарка Медлин Олбрајт и још неки умешали су се у приватизацију државних телекомпанија.
Инвестициони фонд бивше секретарке, „Олбрајт капитал менаџмент“ касније је повукао своју понуду. Бивши врховни заповедник НАТО-а Весли Кларк сада председава канадском енергетском фирмом за експлоатацију угља „Енвидити“, а уговором им је омогућено да ископавају трећину територије. Критичари овог договора кажу да ће се њиме допустити да „Енвидити“ има готово ексклузивна права на Косову за експлоатацију залиха угља.
Бивши амбасадор САД Кристофер Дел лобирао је за потписивање уговора да се сагради „Патриотска ауто-пут“ до Албаније, на чему би радио амерички „Бехтел“, где он има удео. И тако даље. Није ни чудо што се све више Косово назива приватним ранчом Клинтонових у Европи. Критичари ове љубави сматрају да управо због тога што не води своју него америчку политику Косово никада неће бити независна држава.