Те наводе је Виктор Орбан окарактерисао као „уобичајен политички блеф“, истакавши да Мађарска такав споразум није постигла, преноси МТИ.

Шеф Орбанове прес-службе Берталан Хаваши рекао је да је став Мађарске остао непромењен од 2015. године, односно да ниједан тражилац азила не може да уђе у Мађарску, а да претходно није крочио у Грчку или неку другу државу чланицу ЕУ.

Претходно је Ројтерс јавио да је имао увид у документ који је немачка канцеларка Ангела Меркел проследила лидерима својих коалиционих партнера, а у којем се наводи да је 14 земаља ЕУ саопштило да је спремно да потпише споразуме са Немачком о пријему тражилаца азила који су претходно били регистровани другде.

Међу тим земљама су, напоменула је британска агенција, и неке које су најгласније у противљењу миграционој политици отворених врата немачке канцеларке, укључујући Мађарску.

Према документу, који британска агенција види као напор да се умире баварски савезници Ангеле Меркел, билатерални споразуми ће процес депортовања избеглица, које су раније регистроване у некој другој земљи чланици ЕУ, учинити далеко ефикаснијим.

„До сада је враћање миграната из Немачке, према Даблинским прописима, било успешно у свега 15 одсто случајева. Потписаћемо административне споразуме са државама чланицама како бисмо убрзали процес враћања и уклонили препреке“, стоји у документу.

Међу земљама које су су изразиле спремност за потписивање таквих споразума су Мађарска, Пољска и Чешка Република – земље које су се противиле било каквој шеми расподеле тражилаца азила по континенту.

Међу другим земљама које су наведене у документу су Белгија, Данска, Естонија, Финска, Француска, Литванија, Летонија, Луксембург, Холандија, Португал и Шведска.

Аустрија, чији нови канцелар Себастијан Курц има чврст став у погледу имиграције и влада у коалицији са крајњом десницом, није на листи 14 земаља, напомиње Ројтерс.

Према Даблинској конвенцији ЕУ, тражиоци азила морају да поднесу захтев у првој земљи ЕУ у коју кроче.

Лидери ЕУ су се, на управо одржаном самиту, договорили да избеглице расподеле између себе на добровољној основи и оснују „контролисане центре“ унутар ЕУ за обраду захтева за азил.