КУБАНСКИ КЊИЖЕВНИК ФРАНСИСКО ЛОПЕС САЧА: Кустурица је помало и “наш”, јер његови филмови припадају магичном реализму, насталом у Латинској Америци

У кубанској књижевности не постоји цензура. Ниједна тема више није забрањена. Објављују се романи који веома критично говоре о савременом кубанском друштву и власти. Једино што и даље подлеже забрани је исмевање историјских фигура, пре свих, Фидела Кастра и песника Хосеа Мартија, који је наш национални херој – каже, за “Новости”, Франсиско Лопес Сача, познати кубански књижевник, есејиста, критичар и професор на Академији уметности, који је недавно био гост Београда.

Лопес Сача појашњава да се у многим савременим романима отворено критикује кубанско друштво, као и многе аномалије и проблеми током владавине Ел Командантеа.

– Многи писци кроз уста својих јунака говоре о Кастровим погрешним одлукама. Дозвољено је да га критикујеш, али је забрањено да се на било који начин исмева или понизи његово име.

По речима нашег саговорника, теме су се значајно промениле крајем осамдесетих година. Писци су напустили до тада уобичајене мотиве – критику капитализма и величање револуције и борбе и окренули се интимистичком погледу на свет. Такво размишљање изнедрило је литературу која је веома критична према животу и друштву и третира реалне проблеме данашње Кубе, корупцију, сиромаштво, насиље.

– Постоје различити књижевни стилови, а један од успелијих је “прљави реализам” који описује живот најсиромашнијих слојева кубанског друштва: просјака, пијанаца, проститутки, трансвестита, бескућника… Једно од најбољих дела овог правца је “Краљ Хаване” Педра Хуана Гутјереса, роман који приказује сурову стварност маргиналаца.

И док књижевност, али и кубански театар третирају бројне проблеме савременог друштва готово без уплива цензуре, филм је “много боље праћен”.

– Ако говоримо искрено, филмови имају највећу публику, па је и њихов утицај неупоредиво значајнији од књижевности или позоришта. “Проблематични детаљи” могу изазвати пажњу цензуре и некада запечатити судбину филма – објашњава Лопес Сача.

Некада традиционално добре “везе” између Кубе и Србије, по његовом мишљењу, данас су готово нестале.

– Срби су народ чија је историја пуна борбе и окупација, баш као и наша. По томе смо слични. Нажалост, за разлику од младог света у Србији који и даље воли Кубу и зна много о њој, нове генерације Кубанаца о вашој земљи не знају готово ништа. Они старији памте Тита, револуцију и социјализам, док су ови млађи ближи са Русима и Кинезима.

Кубански књижевник сматра да је штета што не постоји боља размена на пољу уметности, јер је “српска култура на завидном нивоу”. О њој, међутим, на најпознатијем карипском острву не знају ништа – уз један изузетак!

– Кубанци свих генерација обожавају филмове Емира Кустурице. Они се и данас репризирају на државној телевизији. Кустурица је помало и “наш”, јер његови филмови припадају магичном реализму, насталом у Латинској Америци – каже Лопес Сача.

МИЛИОН ЉУДИ НА САЈМУ КЊИГА

САЈАМ књига, који се сваког фебруара одржава у Хавани, један је од најмасовнијих културних догађаја на свету. Сваке године посети га више од милион људи.

– Култура је један од приоритета кубанске владе. Имамо развијен систем уметничких школа, које спадају међу најцењеније на свету. Кубански национални балет спада међу пет најбољих. Влада је ове године издвојила пет процената буџета за културу и спорт – каже Франсиско Лопес Сача.

ПОЛИТИЧАРИ СУ „ОТЕЛИ“ КУЛТУРУ

ТОКОМ 1971. године, по речима Лопес Саче, “промењена су правила игре”:

– Политичари су “отели” културу од уметника. Уметност је изједначена са идеологијом и претворила се у пропагандну машину. За само неколико година изгубили смо велики део културног капитала, људи су дискриминисани због вере, хомосексуализма, зато што “не подржавају довољно револуцију”… Велики број уметника напустио је Кубу. Онда је 1976. основано Министарство културе, са јединим циљем – да врати културу уметницима.