ЈЕЛЕНА КРАВИЋ, СТУДЕНТ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ: 50 „десетки“ у индексу нисам планирала

Студент шесте године Медицинског факултета Универзитета у Београду Јелена Кравић каже да на студијама није планирала педесетак „десетки“ у индексу и беспријекоран просјек оцјена од 10, већ да жели да у будућности свој посао обавља најбоље што може.

„Просјек није планиран. Тако се заредало првих пар испита, а онда сам видјела да на студијама могу више него што сам мислила. Али није то само због просјека. Хоћу да свој посао обављам најбоље. Наравно, свугдје постоје грешке, сви смо људи, али у медицини су оне кардиналне, недопустиве“, каже Кравићева.

Ова дјевојка из Козарске Дубице, која је стипендиста Фонда „Др Милан Јелић“, рекла је Срни да је перфекциониста и да није погријешила са одабиром медицине за професију којом ће се бавити.

„Одувијек сам жељела да будем кардиолог, иако има много смјерова у медицини којима бих се могла бавити“, истакла је Кравићева.

Она тврди да Београд и Србија имају врхунске и засигурно најбоље медицинске стручњаке у региону.

„Колико успијевам да видим, стање у БиХ је лошије него у Србији. На основу неких случајева, прослијеђених из Бањалуке у Београд, мислим да је београдски љекарски кадар стручнији. И то потиче од саме разлике у факултетима. Да се не заваравамо, не може се анатомија преносити до пете године студија, као што не можете да градите кућу без темеља. Такође, не може да се студира десет година“, истиче Кравићева.

Она наводи да је још рано говорити о томе да ли ће се након студија вратити у Републику Српску, остати у Србији или отићи у иностранство.

„Покушаћу да се остварим и пословно и приватно, али још не знам гдје. Што се тиче Српске, искрено, много сам разочарана. Молим вас, како може директор једног дома здравља да буде водоинсталатер, како неспособни и по којој линији могу да воде болнице и институте? Нећу да ми водоинсталатери одређују плату и буду надређени. Ја се у њихов посао не мијешам. У цијеви се не разумијем, а не би требало ни они да се мијешају у медицину“, каже Кравићева.

Она је навела да јој је стипендија Фонда „Др Милан Јелић“ много помогла у студирању.

„Београд је много скуп град за живот, а моји родитељи школују двоје студената. Стога, ова стипендија и Фонд имају велики значај за популацију која студира, нема стална примања, углавном живи самостално и има захтјеве и изван самог факултета. Учење, рад и труд се увијек исплате, а знање вам не може одузети нико“, истакла је Кравићева.

Она је током студија више пута добијала похвалнице за постигнути успјех на Медицинском факултету у Београду.