КУСТУРИЦА: Србија је кажњена јер је пружила отпор глобализацији

Прослављени српски режисер Емир Кустурица изјавио је данас да је најјаче оружје глобализације телевизија, а да је Србија кажњена јер је пружила отпор ономе што тај процес носи.

„Процес глобализације који се одвија пред нашим очима на телевизији и интернету је као један виђен, али не добар филм“, рекао је Кустурица на округлом столу „Шта са глобализацијом у култури?“ у оквиру другог међународног скупа „Београдски контрапункт – Личне слике свијета у покрету“, који је отворен данас.

Он је оцијенио да је, без обзира на разна виђења времена почетка процеса глобализације, стварна глобализација почела рушењем СССР-а и утицајем телевизије.

„Филм никада није могао да буде најжешће оруђе и ударна игла глобалне силе и посебно глобалног струјања. Углавном је служио за пропаганду. Телевизија је основно средство глобализације. Њу користи осам одсто људи – свјетске елите у чијим је рукама 80 одсто свјетског богатства“, указао је Кустурица.

Према његовим ријечима, телевизију моћном чини брзина којом доноси информације и то што може учинити да особа која је данас, на примјер, означена као пријатељ предсједника Русије Владимира Путина за пет минута буде анатемисана.

Он је нагласио да је телевизија учинила то да је, умјесто да се генерали НАТО пакта осуде за кршење свих закона, највећи број грађана западних земаља остао убијеђен да је рат против источних земаља био потребан и правичан.

„Присутна је непрестана тврдња да су они најбољи на свијету, иако за већину људи на планети те вриједности могу да имају погубне посљедице. Видим да Руси покушавају да прихвате идеју американизације, а ја мислим да то никада са њиховом традицијом и културом неће моћи“, каже Кустурица.

Он је навео да се код западњака данас јавила једна нова догма – да је њихов систем најбољи.

„Западни човјек на такав начин постаје нови надчовјек. Ми смо неки дан слушали новог државног сектретара САД. Први пут за мог живота један дужносник је, како би рекли Хрвати, пред Конгресом изјавио да је његова нација изузетна. Ми смо имали у току Другог свјетског рата идеју супериорности“, напоменуо је Кустурица.

Говорећи о животу данас, Кустурица је рекао да савремени човјек није тај који само гледа ријалити програм већ, како је нагласио, живи у риалитију, а да је идеја да он потпуно изгуби самопоштовање.

„Тог човјек без самопоштовања, чији је живот ријалити, они су у ствари довели до најниже тачке“, рекао је Кустурица.

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић је рекао да су истраживања из 30-тих година прошлог вијека указивала да 80 одсто ријечи које појединац чује долази из његове примарне средине – породице, школе, а да је већ 80-тих година већина ријечи долазила из секундарног извора, односно са телевизије.

Он је нагласио да ће београдски скуп покушати дати одговор на питање колико култура и традиција трпе притиске акултурализације и поручио да је култура човјечанства заједничка, јер јој је темељ заједнички.

Кинески писац Џанг Кангканг је оцијенила да је глобализација процес који пробија ограничења и утиче на живот човјека у сваком кутку свијета.

Она је крилатицу да свијетом кружи баук комунизма преиначила у ону да свијетом сада кружи нови баук – баук глобализма и са собом, како је рекла, носи и добре ствари, али и бројне опасности.

„У једном престижном кварту у Пекингу стоји билборд са натписом `Компјутери свих земаља, уједините се и интернет нека буде људски род`. То је једна од посљедица глобализације“, навела је она.

Кангканг је појаснила да је у Србији, односно бившој Југославији, била прије три деценије и да је већ тада схватила да је једна од основних карактеристика Срба да обожавају своју традицију и слободу, а да их, баш као и Кинезе, данас мучи питање да ли ће прихватањем новог изгубити своје „ја“.

Према мишљењу канадског писца Дејвида Хомела, пад Берлинског зида и СССР-а били су увод у глобализацију.

„Не могу рећи да ми је жао СССР-а, али онда када није било конкурентних система, капитализам је подивљао. Можда се сада једноставно деси да се капитализам самопоједе“, рекао је он.

Хомел је рекао да постоје разни начини и модели да се појединац и народи одупру глобализму, али да они то не чине.

Београдски контрапукт, који организује Министарство културе и информисања Србије, окупља значајне књижевнике и утицајне умјетнике из земље и свијета који својим радом знатно доприносе разумијевању свјетских токова, односно ситуације у којој се човјек налази у данашњем времену.

Тагови: Емир Кустурица