Боја језера не мијења се током цијеле године, а вода остаје розе, чак и ако се стави у посуду.
Први запис о ружичастом језеру на отоку Мидл у западној Аустралији потиче из 1802. године. Британски поморац и хидрограф Матју Флиндерс усидрио се код острва на путу за Сиднеј.
Током 19. вијека Мидл су настањивали ловци на туљане и китове, а почетком 20. вијека на дијелу језера направљена је солана, која је убрзо напуштена.
Ни данас није тачно познато чему језеро Хилиер дугује своју јединствену ружичасту боју. Група научника 1950. године истраживала је узроке боје језера, али узорци језерске воде нису садржали трагове алги, које иначе најчешће дају боју води.
Ипак, претпоставља се да је ружичаста боја језера, попут сличних феномена, резултат високе сланости и присутности алги које воле со.
За разлику од других ружичастих језера која мијењају боју у складу с промјенама температуре, језеро Хилер је ружичасто током цијеле године, а вода остаје ружичаста чак и када се сипа у неку посуду.
Језеро је дугачко око 600 метара, окружено шумом еукалиптуса и чајевца, а од океана га дијели уско подручје пјешчаних дина.
Оно је и огромна туристичка атракција, а захваљујући високом нивоу соли, на њему би сигурно било занимљиво плутати. Ипак, будући да се острво користи само у истраживачке сврхе, купање није баш учестало.
https://www.youtube.com/watch?v=e1flT9FElAw