САВЕТНИК СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА: План је био да Македонија нестане одмах после агресија НАТО на Србију

Некадашњи саветник Слободана Милошевића, Звонимир Трајковић, показао је македонском новинару Васку Ефтову у емисији “Во центар” карту Македоније подељену између Бугарске и Албаније, за коју каже да је из “немачких обавештајних извора”.

Трајковић је у емисији “Во центар” говорио о операцији “Врућ ветар”, која је требала да уследи одмах након агресије НАТО пакта на Србију, по којој је требало да дође до поделе и нестанка Македоније.

Он је познатом македонском новинару испричао анегдоту са састанка Милошевића и Лорда Овена из 1996. године, на ком је Овен упитао Милошевића “колико мисли да ће Македонија да опстане”, на шта му је Милошевић одговорио да “мисли да ће опстати 10-15 година”. На то му је Овен рекао “много им дајете, неће више од 5-6 година”.

Овен је 1996. године био упознат са том картом подељене Македоније.

– Лорд Овен је тада рачунао да ће 2000 – 2001. године “Врућ ветар” очистити Македонију. Зато се и догодила побуна Шиптара 2000. године, и зато сте били приморани да правите “Охридски споразум”– рекао је Трајковић.

Трајковић се осврнуо и на преврат који се десио у Македонији.

– Долазак Заева је кошта између 30 и 45 милиона долара. Америка и Запад су дали те паре да дође до ове промене у Македонији– рекао је он.

Негде средином 1996 Лорд Овен и Стотенберг разговарају са Милошевиће о већ познатим проблемима и ситуацији у региону. Лорд Овен изненада ван теме упита Милошевића: „а шта мислите о Македонији, колико ће опстати као држава“? Милошевић га погледа, испи гутљај вискија и рече: „па мислим још једно десетак а можда и петнаестак година“. „Сматрам да су вам процене лоше, много сте им времена дали, највише још пет до шест година“ – рече самоуверено Овен и врати се теми односа Србије, Хрватске и Босне као да је Македонија неважна и споредна ствар на коју и не треба трошити много времена.

То је био период после Дејтона када је Милошевић промовисан за кључног миротворца на Балкану, па је Лорд Овен једним блиц питањем хтео да чује како Милошевић уопште гледа на позицију Македоније и колико уопште зна о западним плановима о подели Македоније између Албаније и Бугарске.

То питање је тада могло изгледати безазлено у облику ћаскања, али то уопште није било ћаскање. Питање је постављено плански, циљно. Овен је већ тада знао шта се Србији спрема око Косова и Метохије, па је у тај „пакет“ сасвим логично убацио и Македонију.

Када НАТО у једном блиц-крику уништи српску војску, Македонија је и онако нема, отвара се комплетан простор за стварање „Велике Албаније“ као новог НАТО савезника на Балкану јер православне Србија и Македонија ни по ватиканским мерилима за то нису погодне. „Велика Албанија“ подразумева узимање већег дела територије Македоније што би представљало и крај њеног опстанка као државе. Зато је Лорд Овен за Македонију предвидео тако кратко време трајања.

Цела ствар се закомпликовала јер НАТО блиц-крик није успео, а ни „Атлантска бригада“ од 35.000 Шиптара са западним инструкторима из Албаније није успела да пробије српску одбрану, тријумфално умаршира на Космет (Косово и Метохија) и одмах на бази војне победе прогласи „Републику Косово“ новом државом.

Напротив, „Атлантска бригада“ се уз тешке губитке распала, а НАТО ни после 78 дана бомбардовања није озбиљније окрњио српску војску. НАТО-вци су стога невољно морали да пређу на потписивање Кумановског споразума и резолуције СБ УН 1244 која Србији јасно гарантује суверенитет над Косметом.

Тиме је пропала могућност да се брзо формира „Република Косово“ као независна држава и реализује западни „балкански пројекат“. Запад је морао да пређе на план поступне реализације прекрајања Балкана, што Лорд Овен 1996 није могао да предвиди.

Управо због те рањивости у очувају опстанака недавно преминули председник Македоније Киро Глигоров при одвајању Македоније из СФРЈ формулисао је двосмислено референдумско питање које даје могућност да се Македонија врати у састав Југославије – ако се нађе пред опасношћу свог нестанка.

Његово мудро вођење Македоније са отвореним вратима да се може врати у Југославију (макар и скраћену) и политика непопустљивости према Шиптарима, учинила је да Шиптари уз западну логистику 03. маја 1995 изврше атентат на Глигорова. Председник Глигоров није убијен, али је тешко повређен, што је знатно умањило његову радну способност.

Македонски политичари после Глигорова нису схватили право значење двосмисленог референдумског питања и Македонију све више удаљавају од Србије, која им је једини сигуран ослонац, стварајући малу засебну државу, која је предвиђена да траје кратко. Само као прелазно решење.

Стога је Лорд Овен и поставио Милошевићу питање колико времена ће Македонија моћи да опстане као држава. Једини начин да Македонија очува своју територијалну целовитост и државност, било је да се од Србије никако не одваја.

У окружењу Македоније једино Србија нема, нити ће имати, претензије да разбије Македонију, већ сасвим супротно да је очува, из својих безбедносних и геостратешких интереса. Македонија у заједници са Србијом и Црног Гором имала би обезбеђену сигурност опстанка, а таква заједница би Србији донела сасвим другачију позицију у односу на Космет који би био у потпуном окружењу без могућност било каквог маневарског простора за издвајањем.

Само том стратегијом блокира се намера запада о прекрајању Балкана и стварању „Велике Албаније“. Без обзира што је Србија имала проблеме да заштити Срба у Хрватској и у БиХ, она је имала снаге (коју није користила) да штити и Македонију. Међутим, властољубивост политичких елита Македоније, њихова незрелост, неразумевање светских токова, као и похлепа у правцу личног богаћења одвешће Македонију управо у правцу којим је запад желео, посебно Немачка, подржана од САД и Британије.