Руски инвестициони фонд који стоји иза овог пројекта тренутно је у преговорима око куповине комерцијалних тв емитера ОБН из Сарајева и ТВ Короне из Бара, као и интернет сервис провјадера Блиц.нет из Бањалуке, Орион телекома из Београда и загребачког Искон-а.
Исти извор наглашава да је наведени фонд спреман да инвестира око 392 милиона евра у компаније које обезбјеђују тв, интернет, фиксну и мобилну телефонију на територији бивше Југославије, чиме би запосјели значајан дио овог медијског простора.
Оно што је можда читаоцима интересантно, а сигурно не знају, да се на челу овог фонда налази генерал Николај Платонович Патрушев, бивши директор руског ФСБ-а, што ову причи чини додатно интригантном.
Читаоцима је можда мање познато, али саставни дио овог руског медијског подухвата на овим просторима јесу и пројекти подршке независним медијима на Балкану од стране руске невладине организације „Руски Мир“.
Највећи пројекат ове фондације под називом „Балкански програм за помоћ независним медијима“ предвиђа улагање од 8 милиона евра у периоду од септембра 2017. до марта 2021. године углавном у интернет портале из БиХ, Србије, Црне Горе и Македоније. Основни услов за добијање овог гранта јесте да екстерна комисија из Москве утврди да апликант примјењује независну уредничку политику уз доказ о досадашњем професионалном и етичком новинарству. На тај начин биће оснажени интернет медији у правцу независног и професионалног извјештавања.
Сигурно нисте знали, да поред свих ових медијских пројеката, руски центар за науку и културу „Руски дом“ из Београда већ годинама улаже значајна финансијска средства у оснаживање НВО сектора у регији. Сматра се да је до сада око 19 милиона евра уложено у пројекте јачања транспарентности, развоја грађанске партиципације, а широј јавности су сигурно познати онлајн сервиси као што су „Цензус-ловка“, „Истино-брис““ балканска мрежа узбуњивача „Сви смо ми Сноуден“, итд.
На крају треба додати нешто што је такође мало познато, да је Руска Федерација посредством својих амбасада у Србији, БиХ, Црној Гори и Македонији финансирала развој мреже културних центара “Тостер“ као мултидисциплинарне платформе путем које се подстиче развој креативности код младих и успоставља дијалог између савремених глобалних тенденција и домаће и регионалне праксе. „Тостер“ у суштини представља нови концепт урбане институције која спаја културне, едукативне, али и комерцијалне активности у мултифункционалном простору, доприносећи тиме развој како младих и креативних индивидуа тако и урбаних средина у којима дјелује, креирајући на тај начин аутентичне културне дистрикте са препозатљивим шмеком руске културе.
Овде су побројани само неки од пројеката, али оно што је најинтересантније је да читаоци веома мало знају о њима. Да ли сте се можда запитали зашто је то тако? Како је могуће да до сада нисте упознати са свим овим пројектима? Ипак је ријеч о огромним средствима и безброј организација које живе од ових пројеката, а ипак се мало зна о свему томе.
Знате и у чему је ствар?
Одговор је једноставан – зато што сви горе побројани пројекти једноставно не постоје и све што је горе написано – измишљено је за потребе овог текста.
Чему онда све ово? Ова горе фантазмагорија је можда адекватан одговор на све оне спекулације о јачању руског утицаја на Балкану.
Једноставно, Руска Федерација нема активности нити утицај на територији Балкана како их представљају западни медији, ангажоване организације и упорни маргиналци из Сарајева са пристојним знањем енглеског језика.
„Раша Тудеј“ нема, нити је изгледно да ће имати, свој регионални центар за Балкан, али зато Си-ен-ен има – у виду телевизије Н1. Не постоји руски инвестициони фонд који купује медије, али зато постоји ККР – Колбер, Кревис и Робертс – њујоршки фонд који је већински власник Јунајтед групе која посједује телевизије Н1, Спорт клуб, ТОП, Синеманију, Гранд, Ултра, Пикабу итд, затим провајдере СББ, Телемах, Тотал ТВ, Неттв.плус, итд.
Руси не планирају да инвестирају у медијски простор на Балкану, али зато ККР планира да поред постојећих пројеката додатно инвестира 293 милиона евра у проширење својих медијских капацитета у наредних 5 година.
Није руски генерал и бивши директор ФСБ-а Николај Патрушев укључен у „удружене медијске подухвате“ на Балкану, него Дејвид Петреус бивши шеф ЦИА који је данас на челу „ККР Глобалног института“. И не улаже фонд „Руски мир“ у пројекте „оснаживања“ независних медија него амерички Јуесејд (УСАИД) кроз „Balkan Media Assistance Program“ који у наредне четири године планира да уложи 7 милиона долара у њима погодне интернет портале и медије, који онда сасвим „независно“ пишу како Руси јачају утицај на Балкану. И не постоји културни центар „Тостер“ него „Миксер“, а опскуран опис који је горе написан, је у суштини позајмљен са њиховог сајта.
И кад на крају упоредимо све америчке медијске пројекте на Балкану са радијом и интернет порталом „Спутњик“, као јединим руским медијским пројектом на овим просторима, јасно је која је диспропорција у питању.
Утолико су и бесмисленији вапаји Реуфа Бајровића, Емира Суљагића, Авде Авдића и многих других активиста са америчког платног списка, како Руси шире утицај на Балкану и да ће изазвати нестабилност у БиХ.
И то у вријеме док амерички фондови по земљама бивше Југославије купују медије, провајдере, портале, новинаре, невладине организације, активисте, политичке партије и уз то обећавају још великих улагања у наредном периоду.
И то све док лојални новинари и НВО активисти шире пропаганду о наводно руском утицају!