ТЕРЕЗИН ШАХ-МАТ: Зашто је Британија у последњем тренутку Америци окренула леђа
Премијерка Велике Британије Тереза Меј смеје се током разговора са лидером лабуриста Џеремијем Корбином у британском парламенту (Фото: Sputnik/ Parliament TV)
Да би оптужила Русију у случају „Скрипаљ“, Терези Меј нису били потребни никакви докази, а сада их тражи како би се прикључила америчкој агресији на Сирију. Зашто се десио тај преокрет?
Британској премијерки Терези Меј потребно је више доказа о наводној употреби бојних отрова у сиријском граду Думи, за шта је оптужена легитимна сиријска влада.
То је британска премијерка саопштила америчком председнику Доналду Трампу, који је изгледа решен да окупи „коалицију вољних“ за операцију „брзог кажњавања“, попут његовог претходника на месту председника, Џорџа Буша Млађег.
Француски председник Емануел Макрон изместа је пристао да се придружи Трампу, који је већ издао наредбу за слање ратних бродова, међу њима и носача авиона „Хари Труман“ у Источни Медитеран.
Мејова, међутим, као да показује знаке опреза, који јој није био потребан када је оптужила Русију за наводно тровање Сергеја Скрипаља.
Шта је по среди, пословични цинизам „Гордог Албиона“ када је у питању спољна политика или нешто друго?
У случају „Скрипаљ“, Терези Меј није био потребан доказ да оптужи Русију, али сада се свет суочава са ескалацијом конфликта на релацији Москва—Вашингтон тако да не би било чудно и да поједини западноевропски лидери ипак размисле пре него што донесу неку исхитрену одлуку и буду увучени у конфликт чије размере нико не може да предвиди, каже спољнополитичка аналитичарка Јелена Вукоичић.
„Ово што се тренутно дешава је најозбиљнија ескалација већ дуготрајног конфликта на релацији Запад—Русија и не усуђујем се да предвидим шта би могло да се догоди. Али једна од опција дешавања у блиској будућности могла би, нажалост, да буде и опција глобалног оружаног сукоба који би могао да има несагледиве размере по читаву нашу цивилизацију“, каже Вукоичићева.
Сви се надају да до таквог развоја догађаја неће доћи, додаје она, међутим, САД губе позицију глобалног хегемона.
„Ако погледамо светску историју, можемо да видимо да су све велике силе најрањивије управо онда када почну да губе моћ и када постану свесне да је доба њихове апсолутне доминације завршено. Онда, у неким ситуацијама могу да донесу одлуке које и по њих саме, али нажалост и по глобалну људску заједницу, могу да имају катастрофалне последице“, каже Вукоичићева.
Није искључено да се у случају Сирије понавља сценарио из Ирака са лажним информацијама о употреби бојних отрова и средстава за масовно уништавање, сматра некадашњи дипломата Зоран Миливојевић.
„Друга ствар, очигледан је покушај да се — пошто са случајем Скрипаљ то није успело — на овај начин произведе акција која би била управљена пре свега против Русије и њених интереса на Блиском истоку, односно да се анулира оно што се постигло на терену у Сирији, после Асадове победе и елиминације ДАЕШ-а. То је суштина целе приче“, каже Миливојевић.
Информације у случају наводне употребе бојних отрова у Думи стижу од „белих шлемова“, невладине организације финансиране са Запада, тако су ствари, каже Миливојевић, сумњивог карактера.
„Зашто докази за интервенцију? Па зато што би се онда тражио неки легалитет интервенције под окриљем УН и због тога се говори о неким доказима. Шта би ти докази требало да значе, не знам. Вероватно опет нешто исфабриковано или некаква потврда међународних институција за војну акцију, а све са циљем да се анулира све што је постигнуто у борби у Сирији везано са једне стране за Исламску државу, а са друге стране за останак Асадовог режима и присуство Русије и Ирана на том простору“, каже Миливојевић.
Британски медији преносе да је Тереза Меј под, како наводе, снажним притиском да сазове Парламент пре било каквог мешања у војну акцију против Сирије, што је у складу са конвенцијом установљеном после рата у Ираку.
Неизвесно је да ли је била у контакту са вођама парламентарних фракција и да ли заседање Доњег дома може да се одржи пре понедељка, наводи лондонски Дејли мејл.
За то време, огласио се и бивши британски премијер Тони Блер, један од протагониста ирачког, и не само ирачког, рата, који је признао да је лагао да Ирак поседује средства за масовно уништење. Према његовом мишљењу, Мејовој није потребна одлука парламента да би послала британске авионе да бомбардују Сирију.
Како ствари сада стоје, Запад се не зауставља. Доналд Трамп шаље изазивачке твитове Русији, Русија одговара да би америчке ракете могле да униште наводне доказе о употреби хемијског оружја у Думи.
Који ће бити наредни корак америчких „јастребова“, не зна нико осим њих самих, а тај корак је, чини се, сада од пресудне важности, јер он ће одредити куда ће човечанство отићи.
