Случај шест недужних страдалника из Мурина од пројектила НАТО алијансе, испаљених 30. априла 1999. године и односа државе према њима, пример је бешчашћа на тлу где су настајали „примери чојства и јунаштва“, кучког војводе Марка Миљанова.
Манојло – Мано Коматина био је једна од жртава бомбардовања мирне варошице. Његовој породици правоснажно је досуђена и исплаћена одштета, али је држава тражила ревизију, па је пресуда пала на Врховном суду. Тај суд је све поништио и затражио да жртве НАТО бомбардовања, Коматине из Мурине, врате новац који су добили на рачун душевних болова. Целих 69.000 евра. Приде, 4.851 евро, на име судских трошкова. Јер, држава је победила у спору Коматине, које није заштитила од агресора. А, како каже Устав и разни закони – морала је. Макар да их упозори. А није. Чак ни сиреном за опасност.
– Слично су прошле и остале породице које су захтевале одштету од државе. Добиле су спор пред Основним судом у Подгорици, али Виши суд, сходно одлуци Врховног суда, поништавао је те одлуке – каже њихов заступник, адвокат Велија Мурић из Рожаја.
Према нашем сазнању, гранатирање стратешких мета је унапред најављивано, и уз то су, са аспекта одбране грађана и имовине, мете биле стратешки предвидљиве. Тако, на пример, приликом сваког најављивања прелета Подгорице, Берана или пак Плава, који је најближи Мурину, грађани су на прописани начин узбуњивани звучним сигналима – сиренама, како би се склонили или пак предузели друге мере заштите. У случају Мурина, не само да није било сирена, него није било ниједног другог начина обавештавања грађана о надолазећој опасности.
– Следећи уставну обавезу државе Црне Горе, да штити животе и имовину својих грађана оштећене породице траже да им држава надокнади штету – образложио је Мурић, чији су клијенти, као и грађани Мурина, огорчени жалбом државе на првостепене пресуде, посебно на одлуку да Коматине врате држави новац.
Мурић каже да чека одлуку Уставног суда, након чега ће се обратити суду у Стразбуру.
У првом од неколико бомбардовања моста у Мурину, погинули су Мирослав Кнежевић (14), Оливера Максимовић (13) и њена сестра Јулија Брудар (10), обе из Приштине, Вукић Вулетић (46), Милка Кочановић (69) и Манојло Коматина (72). Рањени су Корина Миловић из Мурина, Светлана Зечевић из Андријевице, Жељко Бјелановић из Велике, Славко Мирковић из Грачанице, Данило Јокић из Велике, Дарко Мијовић из Подгорице, Мирко Шошкић из Улотине, Васко Чејовић из Берана.