НАТАША МИЉЕВИЋ: Марк Закерберг и његово царство – Велики Брат нашег доба
Фото: facebookreporter.org
„Веровали су ми – глупи кретени!“ – Марк Закерберг, пре осам година – порука у Месинџеру једном од пословних партнера, када је урадио сличну ствар као и сада, објављено у Business Insider-у.
Закони су направљени да би их популус поштовао и веровао у ред и поредак. Они никад нису важили и за „елиту“, а данас посебно не за „златне момке из Силиконске долине“ и остале светске олигархе.
Када вас неко једном превари, тешко да ћете му икад више заиста веровати, чак и ако себе натерате на то. Седми најбогатији човек на свету, Марк, који више него одлично зарађује користећи наше основне људске слабости – да будемо примећени, уважени и саслушани – свакако све те дилеме уопште нема.
Кампања #deletefacebook (читај и Инстаграм) која се због велике афере са злоупотребом личних података милиона корисника тренутно одвија у земљама Запада (у Русији већ раније јер су им сазнања о циљу постојања тих мрежа била добро позната и имају тимове својих хакера који тај систем повремено урушавају, што је и сам Закерберг јавно признао), ме је потакла на нека додатна размишљања и анализе утицаја најпопуларнијих друштвених мрежа на свеукупну људску популацију, обзиром да сам добровољно учествовала у том глобалном експерименту на Фејсбуку, а последњих годину и по и на Инстаграму, поштујући већину правила устаљеног понашања на истима – избацујући личне фотографије и селфије, лична запажања, моја кретања и укусе у неким областима, мада ипак не свим.
Нарочито сам обратила пажњу на афинитете и системе комуникације млађих генерација са којима сам скоро свакодневно послом у контакту, јер они и јесу углавном циљна група власника мрежа – они су ти на којима лежи будућност тј. њихов профит.
Закључак није тако једноставан. Не знам да ли знате ону причу о кувању жабе? Углавном, ако је спустите у врелу воду, свакако ће искочити. Али, ако је спустите у хладну воду и онда полако загревате, успећете да је скувате. Е, тако је отприлике и са нама, дугогодишњим корисницима Фејсбука (и Инстаграма у последње време). Питање је само хоћемо ли бити као та жаба или не, јер су утицаји углавном погубни.
Анализе би могле бити опсежне и детаљне, и најбоље би било да се њима позабави неко ко се иначе посветио проучавању социолошких феномена, а има сва потребна сазнања, добронамеран је и што је најважније – независан. Моје запажање ће бити ограничено на неке од бројних злоупотреба. За почетак ипак, ако се решавате на тај корак, размислите зашто велика већина заиста изражено експонираних јавних личности нема своје ФБ профиле и кратка саопштења даје евентуално преко Твитера и наравно, путем медија, ако их поседује тј. има над њима утицај. Управо зато што ове мреже и служе да манипулишу нас и они који су у могућности да то чине управо то и раде.
Манипулација наравно не иде само са тог нивоа, већ се спроводи и на нижим нивоима, од стране ваших „пријатеља“ који ваше понашање и личност искључиво процењују на основу ваших објава и то у складу са својом могућношћу схватања било чега и личним психолошким профилом и склоностима према неким већим страстима тј према личној неетичности. Људе не можете видети бољим него што сте ви сами, то је углавном тако, јер би то захтевало детаљно лично преиспитивање и поправку, што је јако тежак посао. Ретко се дешава да ишта племенито или истинито можете промовисати, а да вас не салети макар десетак „хејтера“ који вашу радост или искреност не могу да поднесу. После тога можете очекивати широк варијетет реакција на ваше објаве или чак личних обраћања која уопште нисте тражили нити чак имају много везе са темом. Али, и то је опет једно од мањих зла ове појаве зване „друштвене мреже“, јер су и ваши „непријатељи“ и ви жртве. Да се позабавимо оним највећим.
Систем је тако генијално направљен, у малициозном смислу, да га је заиста морао осмислити читав тим психолога, социолога, дигиталних форензичара и аналитичара свих врста који имају једну заједничку карактеристику – нису добронамерни према остатку људског рода и то што раде – раде искључиво профита ради.
Основни покретач краћег или дужег боравка на друштвеним мрежама може бити различит:
– Потреба да нешто кажете о актуелној теми, нарочито ако вас не слушају у вашем окружењу
– Жеља за пажњом
– Самопромовисање
– Досада
– Вентил за незадовољство било које врсте
– Тражење друштва ил партнера
– Информисаност
– Манипулација другима, почев од простијих цимања, упорних или темпираних лајкова, до много сложенијих, везаних за циљане објаве, оно што вам напишу у инбокс или сугеришу преко трећег лица
– Егзибиционизам или било који други психички поремећај који је екстровертан. Интровертне је теже открити, суптилнији су, а често још тежи. Свакако да је ФБ право место за промовисање и упражњавање свих могућих врста поремећаја, лабилности, психоза и испада, а то је заразно, временом, и за здраве људе
– Заинтересованост за туђе животе или у најгорем случају безобразно мешање у туђу приватност
– Утицање на туђа мишљења, ставове, принципе посредно или директно
– Величање сопствене личности, става, достигнућа
– Допаминска зависност од лајкова, коментара, похвала, која неумитно расте и изазива фрустрације ако је неиспуњена
– Реклама (по данашњим ставовима, свака реклама, макар и лоша, је реклама)
– Временом може доћи и до уверености да сте неопходни другима, што је опет фикција
– Бекство из реалности, јер сте створили свој круг контаката, али виртуелан
– Приказивање себе у светлу у којем желимо да нас други виде
– Потреба за расправама на туђим профилима и форумима или страницама, затим дугим препискама или сугестијама како би се или скренула пажња на себе или извршио утицај на друге
– И…
Списак је заиста дугачак… а док све то обављамо, нисмо заиста на месту где се налазимо нити са људима око нас, које на тај начин дубоко повређујемо или оштећујемо, већ смо мислима на другим, већином виртуелним местима и са нама или непознатим или недовољно познатим људима. Перфидност целог система је скоро задивљујућа.
Ако завиримо у ове мотиве, видећемо да су скоро сви врло штетни по наше узрастање и знатно нам кваре личност и карактер. Нарочито ако сте на мети различитих „фанова“ који сматрају да вам са пуним правом могу говорити своје личне, интимне и свакакве ставове. О томе да је то сасвим транспарентно за оне који желе да вам читају и инбоксе тј. поседују софтвер за то не морам ни да говорим. Као ни о томе како покушавају вам формирају мишљења о неким темама, користе ваше податке за статистику и затим креирају тржиште, гласачке акције, циљне групе према укусима конзумената, па све до наметања музичког и уопште тзв. уметничког укуса и на крају покушаја да вас увуку у различите покрете, удружења, странке или уопштено групе које имају наоко племените циљеве. Наравно, убрзо се испостави да су све то обмане и служе нечијој личној користи.
О погубним духовним утицајима тек да не говоримо, ако налетите на неке особе које су нпр. изразити развратници, сатанисти или изопачени на било који други начин, а знају то вешто да сакрију, неко време. Наравно да их можете одстранити, блокирати и сл. али је проблем што такво искуство не бисте имали ван мрежа, тј без њих.
Оно што се још временом деси је да ми заиста постајемо зависни, тако да је „скидање“ са мреже једном „навученог“ корисника тежак и мукотрпан посао. Такође, навикавамо се на све веће зло и сваку врсту обмане и поремећеног људског понашања, прелазећи брзо преко тога, без реакције, као она жаба на почетку приче. И како ми рече један од саговорника – „испашћу неки пустињак, потпуни отпадник од света ако се угасим“, тј. ми добровољно пристајемо да будемо у једном „ријалитију“, за разлику од Орвелових актера и да говоримо о себи најскривеније тајне, онима који нас уопште нити воле нити нам желе добро.
Други говоре опет – „нисам зависник, могу да се угасим без проблема“ или „за мене је то само забава“ и сл. Проблем је у ствари што смо у систем уопште ушли и формирали свест о себи и другима на основу виртуелних представа које су или лажне или ствар тренутка, а не трајна истина о некоме.
Такође је приметна страшна ерозија моралних принципа у свим категоријама, а фотографије већине корисника су све обнаженије и експлицитније, док је саморекламирање и самопромовисање достигло дегутантне домете. Систем је једноставно такав – кад сте у њему, не можете дуго одолевати да и сами не постанете такви. И то вам је временом „нормално“.
Постоји и друга основна категорија корисника, тзв. „посматрача“ који врло мало објављују и уживају у свему томе, на патолошки начин већином. Шта се све по инбоксима размењује већина старијих корисника ни не зна – интима је изгубила своје првобитно значење и сврху. Ту нема места било каквој несебичној љубави међу људима и жртви за другог што љубав и јесте. Разврат се сада назива погрешно љубављу јер је њу скоро немогуће спознати. О хришћанској љубави тек да не говорим. Лицемерје је достигло неслућене висине. Отуд и толики злочини из страсти и генерално – потпуно поремећени односи између партнера где они воде рат и практично се више мрзе него што се разумеју. Себичност је нарасла преко сваке мере, доносећи свима несрећу, нарочито у емотивном домену. Говорим само о хетеросексуалним паровима, остало није у мом домену схватања. Уопштено говорећи, полако и сигурно нација се разбољева и постаје још погоднија за манипулацију.
И на крају, шта чинити? Упркос великој кампањи у свету да се налози угасе, не верујем да ће се код нас то десити у неком значајном броју. Наша реалност је одавно пољуљана вишеструком манипулацијом и ми тешко разлучујемо добро од зла. Наћи ћемо хиљаду и један разлог да ово бекство од реалности сачувамо за себе, као своју оазу где смо лепши, паметнији, уваженији и саслушанији него било где. Само, за то се временом мора платити и цена.
Оно што је у целом овом процесу за мене најопасније тј. где је цена коју плаћамо највећа су следеће две појаве:
– манипулисање јавношћу и неовлашћено коришћење личних података
– тенденција млађих генерација да свој живот живе на нету или боље речено ради нета.
После избијања на светло дана правих разлога за прикупљање података преко Фејсбука, који ће се временом показати још дубљи него што су само политички поени или гађање циљних група из економских разлога, јер се припремају нови системи шифри за заштиту личних налога који ће бити биометријског типа, скенирањем неког дела тела – реакције су, барем у свету већ доста и бројне и опсежне и детаљне. Питање је, хоћемо ли и ми тада, када дођу на ред скенирања делова нашег тела, рожњаче и сл. као услов да користимо ове мреже више бити у стању да се одупремо мрежама и кажемо „не – овде престајем јер тиме добровољно постајем припадник тј. затвореник у глобалном електронском логору, са својим дигиталним бројем“ или нећемо.
Наравно, најстрашније је што се власник мрежа после афере о злоупотреби обратио јавности са изјавама да није знао шта се дешава, да јесу погрешили, да ће увести бољу заштиту али да цела прича неће битно смањити број корисника. Ово му није први пут да је откривен да чини тако нешто и урадиће то опет. Ароганција без премца и са пуним правом, јер анализе показују да се већински део комуникације међу људима сада обавља различитим врстама интернет мрежа, а самим тим, он је може и употребити и контролисати, кад му је воља. И није једини.
А шта се све дешава међу младим људима који стасавају или граде своју будућност и какве су последице толиког боравка у виртуелној сфери је доста анализирано – преко губљења скоро свих осећања код њих, нарочито саосећајности и одговорности, потпуног преокретања система вредности, посматрања своје и туђе личности скоро искључиво кроз физички изглед, преко најпогубније жеље да се сви они нађу у жижи јавности тј буду „славни“ као да је то једини животни циљ, користећи сва могућа средства филтрирања и улепшавања стварности до бесмисла, па до најинтимнијих преписки или сплеткарења које се у неким случајевима фатално завршавају.
Посебни ефекти дугог боравка на нету су још и велики пад концентрације, немогућност да прате или схвате дуже реченице или тежу материју, немогућност да задрже пажњу на било којој теми дуже од пар минута, равнодушност, апатија, слабљење или губљење добрих урођених способности, стално мењање исказа, док су лаж и обмана категорије којима се већином примарно служе и то без гриже савести. Појачана је знатно и агресија, употреба наркотика и синдроми хиперактивности код неких.
Такође већином мисле да и сви други људи скоро стално лажу. Последице по систем образовања тј. дечја знања и могућности су тек посебна прича – градиво се поједностављује до баналности, књиге се не читају већ се на нету нађу препричане, а ни филмови по њима се не гледају, већ само трејлери, јер клип дужи од пар минута превазилази њихову могућност да прате радњу. Најмлађа популација још и стално игра игрице, а ни Фејсбук скоро да не користи јер им је досадан, због озбиљнијих текстова и објава које их „смарају“, већ Инстаграм где су једино фотографије дате, уз кратке коментаре – опет друго царство Марка Закерберга.
Овај свет лажи у коме они живе постао је више него опасан у епилозима, а степен агресије и крајње ружне комуникације нарастао је до неслућених размера. Једноставно, они губе способности да икога воле и икоме верују. Као и да учествују у туђој срећи и радости. Они су жртве система и нису у стању томе да се одупру нити схватају тежину проблема. Њихов систем вредности постаје такав да је сваки интелектуализам досадан, да је поштен начин живота лудост, а узорно понашање и да је сасвим оправдано да бескрупулозне и необразоване особе воде град, регион или било коју државу или да представљају пример за понашање, само ако су за то и способне.
Акценат обожавања је углавном на естрадним ликовима у њиховим узрастима, као животним узорима, без обзира колико ти људи рецимо вештачки изгледали, какве текстове изговарају и какве порочне животе воде. Овде говорим о нашој земљи и опет не о свој деци, већ о већини. Најтрагичније што већина родитеља не зна шта се заиста дешава са њиховом децом, само виде последице и тад тек реагују, опет углавном погрешно. Раније сам код деце инсистирала да боље заштите своје налоге, двостепеном ауторизацијом, да науче како да препознају педофиле и слично, а сад ми је потпуно јасно да је најбоље решење – угасити налоге.
У свету одраслих у последње време, праћења, а затим и привођења људи, почев од јавних личности па до најобичнијих људи који сагледавају истину, због изношења на Фејсбуку или некој од мрежа неких нормалних животних ставова и одупирања изопаченостима које нас преплављају и постају одједном друштвено не само прихватљива већ пожељна, постало је правило у већем делу света. То најбоље и описује системе власти и система принуда који се користе. Обмана и манипулисање јавношћу свуда у свету, осим тамо где су ФБ и сличне мреже забрањене, достигло је такве врхунце какве нису могли замислити ни идејни творци пропаганде из ранијих времена.
И кад све ово сагледате, можете одлучити шта ћете даље. Тестирајте се колико можете без Фејсбука, како се тад осећате и да ли сте у стању да прочитате ишта озбиљније или дуже по садржају и видећете где се тачно налазите, осим сазнања да је све што објавите или напишете и у инбокс потпуно транспарентно и на продају, али тако да само ви губите.
О разним изразито девијантним појавама на мрежама, лажним профилима, манипулаторима и оснивачима којекаквих страница које су само покриће за личне добити или промовисање ни не бих говорила. Као ни о порнографији и сличним темама, то је већ у домену поремећаја које свесно бирамо. Наравно да се ФБ може користити у дивне и племените сврхе, али никад не заборављајте ко је власник мреже, какав је и шта би, осим злоупотребе, урадио са свим објавама.
Такође, угрожава се стабилност бракова, веза, поверења међу супружницима, родитељима и децом и мреже постају чести разлог свађа или напетости међу блиским људима. Може бити са разлогом, а може бити и без, јер је једноставно систем такав. Неминовно је наравно да својом појавом, интелектом или неким другим квалитетом изазивате реакције. Проблем је овде што је систем интерактиван, па одмах добијате реакције, лично. Како на њих реагујете или како ваш партнер мисли да реагујете могу бити две различите приче. Свакако да се искушења многоструко увећавају и настаје немир.
У друштвеној сфери, креирање мишљења јавности, не само о политичким питањима, што и јесте најуносније, већ по свим могућим основама достигло је крајњи врхунац. Слободне мисли на нету не сме бити, то постаје правило. Свака политичка странка у свету и свака корпорација има посебно јаке и стручне тимове за вршење утицаја на бираче, купце или потрошаче на интернету. То је уплив који видите, а овде сам говорила о оном који је сакривен и још подмуклији. Друштвене мреже и виртуелни лажни свет су једноставно у власништву царства таме, чак и кад ви на њима говорите о светлу.
Још један важан елемент је да интелектуалне својине више ни нема, јер све што објавите на мрежи, дали сте гратис много ширем кругу људи него што је само Фејсбук, ако је то што радите интересантно и вредно. Једино ко ту заиста добија је власник мреже и поједине странице и сајтови који су изградили финансијску платформу. Можете евентуално бити задовољни тиме што се за вас зна и што промовишете вредности које сматрате важним.
Али, да се вратимо на почетак и завршимо са оним најважнијим – ако се може доћи до Зукербергове преписке у Месинџеру, зар не мислите да је наша много доступнија и то много нижим инстанцама? И ако је он већ крао наше личне податке, више пута и злоупотребљавао и продавао их, на више начина, зар не мислите да то и даље чини и опет ће, као и много ниже инстанце?
Само наивност, за коју више оправдања нема или жеља да останемо у виртуелном свету и свету самообмане било које врсте може нас убедити у супротно. Баш као у Матриксу. Али, као и у филму, за истину се одлучује увек мали број људи, јер је обмана наизглед много пријатнија. Неко време. Онда иде наплата. Као и у реалном животу када пристанемо на то.
