ДРАГОМИР АНЂЕЛКОВИЋ: Поништити Бриселски споразум!

Тзв. Бриселски процес довео је до тога да су умногоме расформирани наши механизми за одбрану на северу Косова. Цивилна заштита није била само намењена одбрани од елементарних непогода. Она је генерално била организациони оквир за масовну мобилизацију српског народа у том делу наше јужне покрајине. А припадници МУП-а Србије и других наших органа, иако формално нису деловали, били су организовани, присутни и приправни да се кроз поменуте „цивилне“ оквире укључе у одбрану Срба. На то су се надовезивале и неформалне, али чврсто организоване групе, спремне да сe уврсте у одбрамбени бедем севера Косова.

Од 2013. до данас већи део тога је деинсталиран. Заузврат смо добили гаранције кључних западних фактора да албанским паравојним формацијама неће бити допуштено да крену на север Косова. И шта се данас десило? Албанске фаланге су, упркос томе, упале на север Косова и демонстрирале да су оне ту власт. Срби су били затечени. Никаквог озбиљног отпора није било за разлику од ситуације пре 2013. када се на такве покушаје одговарало масовном и добро организованом акцијом. Да би српска одбрана била елиминисана Албанци су морали да отпочну нови рат, а на то нису били спремни, сада им је била довољна мања полицијска акција да готово окупирају цело северно Косово.

То показује да политика Србије према Косову и Метохији, заснована на гаранцијама Запада, пада у воду. Сада је нужно поништити Бриселски споразум и убрзано враћати ствари на стање пре 2013. Подразумева се и отварање алтернативних прелаза, подршка добровољцима из других делова Србије који су спремни да крену на Косово, као и покретање масовне локалне српске акције на северу Косова. Подразумева се и још нешто: покрет наших војних и полицијских снага ка административној линији и спремност, ако то буде нужно, да се, у складу са Резолуцијом 1244, прописани контингент наших оружаних снага упути на север Косова као подршка тамошњим српским одбрамбеним потенцијалима.

Србија је својом политиком довела до тога да српски капацитети за одбрану на северу Косова буду пољуљани. То је урађено ради ЕУ интеграција а на основу гаранција да ће Запад спречити било какво угрожавање Срба на северу Косова. Сада се показало да су то биле пуке лажи и да је Београд преварен. Сада има обавезу да исправи своју грешку и, ако је потребно, директно притекне Србима у помоћ. Оно што се сада дешава није могло да се деси на северу Косова ни 2004, ни 2008, ни 2011. Дешава се 2018. под влашћу која је тврдила да ће спречити поход на север Косова. Сада је дужна да то уради или – треба тога да буде свесна – не само да губи сваки кредибилитет, већ на себе преузима и љагу за пад последњег дела Косова који је под српском контролом. Кукање над „судбином“, које је сада код нас у току, ништа не значи ако се нешто не предузме да се она промени!