ДАНИЈЕЛ ИГРЕЦ: Ситуацију на КиМ искористити за повратак српских институција у јужну покрајину

Са Андрићевог венца стигла је вест да се „Српска листа“ повлачи из тзв. Владе Косова, а на пету годишњицу „потписивања“ Бриселског споразума Срби са севера КиМ самостално ће формирати Заједницу српских општина.

После низа изјава за штампу и конференција за медије (коначно) је дошло и до неког, каквог таквог, али ипак првог конкретнијег и опипљивијег одговора Београда на ескалацију насиља над српским народом на КиМ.

Уколико синоћње речи председника Вучића у којима је ствари коначно назвао правим и реалним именом не служе само као покушај „смиривања јавности“ (а ја се надам да оне то нису) и уколико у државном руководству заиста постоји воља да се одлучно заштити српски народ у јужној покрајини онда наредни потези званичног Београда морају да буду сасвим јасни и неупитни.

Србија мора одговорно, стратешки и озбиљно да приступи задатку очувања Косова и Метохије и сигурности њеног народа на тој територији. То подразумева чврсто истрајавање на ставу да је Приштина изгубила сваки кредибилитет за даље преговоре у Бриселу, који су после јучерашњих бруталних сцена насиља постали ирелевантни. Самопроглашене институције нису и не могу бити легитиман преговарач, јер су оне јасно показале своју отпадничку и сепаратистичку, терористичку нарав, не само јуче, већ много пута током протеклих десет година.

Србија мора да схвати праву суштину најновије демонстрације силе на северу КиМ; она се огледа у јасном покушају Приштине да под своју пуну контролу стави северни део јужне српске покрајине како би обесмислила било какво повезивање северних српских општина у једну институционално компактну целину, што је у овим моментима са обзиром на прилике на терену могуће постићи кроз оснивање ЗСО.

Циљ сепаратиста је уклањање сваког, па чак и минималног утицаја државе Србије на прилике на северу КиМ, који би наша држава могла да оствари кроз деловање ЗСО. Уједно је ово још једна потврда да Албанцима постизање обострано прихватљивог решења није никада ни било у интересу јер је њихов интерес од Срба потпуно етнички очишћено Косово како би створили услове за даљу реализацију својих геноцидних планова и окупацију територија југа централне Србије.

Пред Београдом се налази само један пут, пут спречавања и неутрализације ових великоалбанских претензија, пут без даљих уступака и узмицања, пут постепене реинтеграције КиМ у оквире српске државе.

Кораци Београда морају да буду следећи:

1.) Обавештење Бриселу да Београд замрзава даље бриселске преговоре јер је „дијалог“ због једностраних и екстремних потеза Албанаца фактички постао безначајан, чиме би се јасно пребацила одговорност и уперио прст у главног кривца за њихову пропаст – Приштину и њене западне налогодавце;

2.) Обустава примене свих бриселских споразума и поништавање свих одлука донетих на њиховом основу;

3.) Хитно заказивање седнице Савета безбедности УН где ће се као приоритетно питање отворити тема заштите безбедности српског народа у јужној покрајини и активације одредбе Резолуције 1244 о присуству српских полицијских снага на КиМ.

Озбиљне државе сазивају седнице СБ због много минорнијих догађаја, а Србија чека да затражи изјашњавање највишег органа међународне заједнице о опасној конфликтној ситуацији која непосредно угрожава мир и стабилност на Балкану.

Ово није питање да ли ће и колико ће фактички сазивање овакве седнице имати ефекта. Ово је питање постојања државе и њене одговорне дипломатије која је спремна да за заштиту националних интереса искористи сва расположива међународна средства.

Време је да се питање безбедности српског народа на КиМ интернационализује пред највишим институцијама међународног права.

Београд има јединствену шансу да најаву о једностраном формирању ЗСО искористи као параван за повратак српских државних институција (за почетак) на север КиМ.

Време је за поништавање антидржавних резултата бриселских споразума и за реафирмацију Резолуције 1244.

Ово је идеалан тренутак да у процес решавања питања јужне покрајине привучемо све своје стратешке међународне савезнике, првенствено Русију и Кину као сталне чланице СБ УН али и све оне земље које деле став Београда да одрживог решења за КиМ нема без уважавања легитимних интереса Србије и које су спремне да подрже нови преговарачки формат, базиран искључиво на међународном праву и одредбама Резолуције 1244 и да нам у том погледу на располагање ставе своје правне, дипломатске, безбедносне и геополитичке експерте и ресурсе.

Ову (слободно ћу рећи) историјску шансу не смемо да пропустимо.