ДОВОЉНО ЈЕ ДА ВОЛИТЕ РУСЕ, И ВЕЋ СТЕ МЕТА: За либерални Запад Руси су непријатељ, а Срби руски савезник

Путин је напокон скинуо рукавице. Објелоданио је да је Русија по снази свог оружја без премца у свијету. Домет и вријеме лета руских пројектила изазвали су озбиљан шок код противника Русије, па су почели давати недипломатске, приземне и несувисле изјаве. Али, ни у Москви нису предвидјели тако велик степен узнемирености код циљане публике, те је руски предсједник покушао објаснити да ће ново оружје бити употријебљено само у одбрамбене сврхе, односно у случају напада на Русију и њене савезнике. Није помогло, паника се није стишала. Да, тешко се помирити да се више не могу некажњено нападати државе по избору, разарати градови, сијати смрт, стварати избјеглице.

А довољно је да волите Русе, да вас с Русијом веже вјековна историја, језик и вјера, и већ сте потенцијална мета „демократског свијета“. Заповједник америчке команде за Европу и командант НАТО трупа у Европи генерал Кертис Скапароти, говорећи пред америчким Сенатом о изазовима повезаним са „лошим утицајем“ и „манипулацијом“ Русије у Европи, а „посебно у Србији и на Балкану“, био је више него јасан: Срби, као некада Јевреји, су проблем који се мора ријешити, пише Предраг Ћеранић у тексту за „Аналитички форум“.

Скапаротију треба одати признање на искрености и захвалити што је Србима отворио очи, јер сада и „невјерне Томе“ знају да су Срби за НАТО само „мали Руси“ и да се тај однос не мијења без обзира на број војних вјежби које је Војска Србије извела са НАТО војницима. Тај однос остаје непромијењен и када је влада већим дијелом или потпуно прозападна. За САД и Брите Срби више никада неће бити партнери нити савезници као у два свјетска рата.

Антируска хистерија на Западу је досегла такве размјере да се отворено заговара избацивање Русије из Савјета безбједности, а није далеко ни дан када ће Путин бити проглашен за терористу. Предсједник Србије Вучић је, обраћајући се нацији, изнио да су преговори о Косову пет година лажи, јер је Србија испоштовала све тачке Бриселског споразума, а тзв. Косово ниједну. Рекао је и да га нису лагали само преговарачи са албанске стране већ и њихови страни ментори. А превара се не односи само на Косово, већ и на Републику Српску и Војводину. Да ли закључак о пет година лажи о Косову указује да су лаж и вишегодишњи преговори о уласку у ЕУ? Да ли је и у том случају иста ситуација – Србија је испунила све што се од ње тражило, а друга страна давала празне ријечи и имагинарна обећања о датуму? Србима се нуди само улазак у НАТО, како би Алијанси пут према Русији био отворен.

Удаљавање Србије од Дунава је већ у фази реализације. Ако Србија настави да попушта у вези Косова свест ће се на Београдски пашалук. Није само Скапароти био јасан. Јасан је био и Путин: Русија ће штитити своје савезнике и пријатеље. Што се тиче пута у ЕУ и политике „ЕУ нема алтернативу“, велико је непознаница да ли ће ЕУ опстати у садашњем капацитету јер су код земаља чланица толико видљиве разлике у погледима на заједничку перспективу, да је право питање како ЕУ уопште функционише. Италија, Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка отворено указују да је потребно трансформисати ЕУ и увести консензус поводом миграната. Кад је ријеч о перспективи ЕУ, треба имати у виду и подјеле у Њемачкој по том питању.

Иако свјесни да без руског гаса ЕУ не може опстати, државници попут француског предсједника Макрона пријете Дамаску, тј. Русији. Желе отворити фронт против Хезболаха који би водио до Ирана, желе запалити Донбас, Нагорно Карабах, Кавказ, Балкан. Подстичу поновне сукобе на Блиском истоку с циљем да се пренесу на Кавказ. Ратници Исламске државе су већ у Албанији, Босни, на Косову.

Али они који су опкољени у Источној Гути не могу се пребацити. Зато се инсистира на прекиду ватре како би се евакуисали сви који су и даље потребни, и како би се уништили трагови који би могли открити менторе. Сирија од Балкана није далеко. Ни у географском ни у геополитичком смислу. Како би ослабили руско присутство на Блиском истоку, америчка „дубока држава“ и њени савезници у Европи настоје Русији створити проблеме на низ тачака, већ побројаним. На Балкану су у фокусу Срби, односно Србија и Република Српска.

Од Дана Републике и величанственог свечаног дефилеа покренута је лавина оптужби против Српске и њених институција, првенстено Муп-а. Једна за другом лансиране су неистине: Српска формира паравојне јединице: малољетници се без знања родитеља одводе у Русију на војну обуку: полиција се илегално наоружава, купује двије и по, па послије и читаве четири хиљаде пушака, а све како би се власт обрачунала са неистомишљеницима и слично. Лансер за наведене медијске пројектиле је СДС-ов кадар, министар безбједности у Савјету министара БиХ, Драган Мектић.

За очекивати је да Мектић Српску оптужи да посједује оружје за масовно уништење, па би је, ваљда, „коалиција вољних“ требало да окупира попут Ирака. Неће бити изненађење ни да се Додику спочита да планира Српску отцијепити и попут Крима припојити Русији. Зашто је прослава Дана Републике унијела толики немир у Савез за промјене, у СДА и двије амбасаде у Сарајеву? Зато што је аплауз предсједника Додика пратио од Палате Републике до Трга Крајине.

Свима је постало јасно да широка палета хибридног рата који се годинама води против Српске „не пије воде“ и да ће на предстојећим изборима Додик и његов СНСД поново добити повјерење бирача. Стога је Мектић добио додатно пуњење, али је СДС, заклоњен иза његових леђа, наставио губити своје чланове. Овога пута СДС је напустио и посљедњи народни посланик из Крајине, Борислав Бојић. Шта рећи за посљедњу иновацију, широку листу безбједносних пријетњи по БиХ, у којој доминирају српске патриотске и руске невладине организације? Још мало, па ће Републику Српску прогласити пријетњом по националну безбједност БиХ. Русију, такође.