ТРИФКОВИЋ: Неопходно јединство политичких снага за војну неутралност

Политички аналитичар Срђа Трифковић сматра да је неопходно остварити јединство свих политичких снага у Републици Српској око стратешког опредјељења за војну неутралност и неуступање војне имовине централним органима БиХ како би се спријечило да граница на Дрини буде трајно зацементирана.

Трифковић у коментару за портал „Све о Српској“ упозорава да је то питање од животног интереса за Србе на обје стране Дрине.

„Оно би због тога требало да буде и кључна тема предстојећег предизборног надметања, уз јасно изјашњавање свих странака и заузимање ставова који би напокон били трајно обавезујући за њихове представнике у свим заједничким институцијама“, сматра Трифковић.

Сходно америчкој доктрини, пише Трифковић, која захтијева агресивне мјере за супротстављање утицају Русије као „главног приоритета Пентагона“, тешко је замисливо да би дугорочни останак БиХ ван оквира НАТО-а био прихватљив стратешким планерима у Вашингтону.

„Непотребно је истицати да би такав исход био у дубокој супротности са српским националним интересима, јер би њиме граница на Дрини била трајно зацементирана“, сматра Трифковић.

Према његовом мишљењу, на балканском подручју за очекивати је да се нова-стара америчка доктрина одрази у даљој тежњи за проширењем Сјеверноатланског савеза.

„Континуитет балканске политике САД до даљег је осигуран – што се видело са уласком Црне Горе у НАТО“, пише Трифковић.

Он додаје да ће сљедећа на мети ширења Алијансе бити Македонија, гдје је прошле године успјешно изведена операција промјене режима са очигледним циљем да се осујети реализација „Турског тока“ и јачање кинеског присуства у моравско-вардарској долини.

Потом, додаје он, на тапет засигурно долази БиХ.

Трифковић наводи да је Извјештај о националној безбједносној стратегији, који је Бијела кућа прошле године у децембру поднијела Конгресу, без резерве износи тврдњу да „Кина и Русија представљају изазов америчкој моћи, утицају и интересима и теже да подрију америчку безбедност и просперитет“.

„Главни проблем и са Националном безбедносном стратегијом из децембра прошле године и са Националном одбрамбеном стратегијом, која је представљена у јануару ове године, јесте да не дефинишу рационалне циљеве и не садрже оквире за усклађивање жељених исхода и средстава на светској сцени“, сматра Трифковић.

У својим основним поставкама, појашњава он, оба документа игноришу чињеницу да Америка, чије је учешће у свјетској привреди опало са 40 одсто 1960. године на 20 одсто колико је данас, не може да наметне своју хегемонистичку вољу и Русији и Кини, док се истовремено припрема за рат против Сјеверне Кореје и Ирана и одржава 300.000 војника у базама у око 150 земаља на свим континентима.

„Америчка стратешка доктрина, како је артикулисана у ова два документа, враћа на сцену хегемонистичку тежњу ка доминацији целокупног спектра – не зато што је тај циљ стратешки оправдан или финансијски одржив и не зато што Кина или Русија представљају стварну претњу Америци“, пише Трифковић.

Према његовом мишљењу, џиновска америчка војна машина и њени снабдјевачи морају да оправдају своје постојање и да га продуже у недоглед, без обзира на рационално утемељену процјену стратешких пријетњи и потреба.

„Плод таквог погледа на свет јесте доктрина која нам обећава нове ратове, нове интервенције и континуитет хладног рата“, упозорава Трифковић.

Тагови: Срђа Трифковић