Многи сатови широм Европе касне због тога што је фреквенција у струјној мрежи већ неко вријеме испод нормалних 50 херца, пише Дојче веле.
Они који хронично касне нису могли да добију бољу вијест као изговор – у читавој Европи радио-сатови, као и сатови на микроталасним пећницама и шпоретима, касне уколико су прикључени на струјну мрежу, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг.
Они истичу да кашњење износи пет до шест минута, а вјероватно ће се и повећавати.
“азлог за то је што од средине јануара на европском тржишту струје постоји рупа у снабдијевању, како је то у уторак у Бриселу саопштило европско Удружење струјних мрежа Ентсое. Због сталног политичког конфликта између Србије и Косова одатле тече мање струје у континенталну мрежу на коју је прикључено 25 земаља од Турске до Холандије, наводи лист.
При томе се, како оцјењују, ради само о неколико стотина мегавата – због чега прекид у снабдијевању иначе нема тешке посљедице.
– Системски, мрежа није угрожена – рекао је представник Њемачке агенције за мреже.
Струја из Србије и са Косова није толико важна да би због ње могло да дође до тоталног прекида, речено је у Ентсоеу. У индустрији није познато да је било сметњи због осцилација у фреквенцији, па ни у алуминијумској индустрији, која троши много струје, нема индиција за тако нешто. Но, те осцилације су довољне да поремете сатове. Многи сатови немају интерни такт, нити добијају такт преко радио-везе, већ добијају потребне импулсе из струјне мреже. Та фреквенција износи 50 херца – 50 осцилација у секунди. Послије 50 осцилација, показује се сљедећа секунда. Када нема довољно струје, фреквенција спада испод 50 херца, па је зато за 50 осцилација потребно више времена. И зато сатови касне – објашњава Франкфуртер алгемајне цајтунг.
То се и иначе стално дешава. Фреквенција струјне мреже никада није стабилна. Власници мрежа обично одмах реагују када фреквенција пређе 50 херца или падне испод те вриједности и прилагођавају снабдијевање струјом тој ситуацији. Према европским правилима, то треба да се дешва и на Балкану. Али, тамо се од средине јануара ништа није десило, јер Косово складишти премало струје, а Србија одбија да попуни ту рупу. Њемачка не може тек тако да прискочи и сама стави на располагање више струје – додају они.
Франкфуртер пише да од средине јануара фреквенција струјне мреже у Европи износи 49,996 умјесто 50 херца и да зато сатови из дана у дан све више касне.
Ентсое је изразио оптимизам у погледу даљег развоја ситуације и очекује да ће се ситуација стабилизовати још ове недјеље. Одлучујући корак ће бити да се настала рупа надокнади. Онај ко сада одлучи да ручно подеси сатове, за неколико недјеља ће можда поново имати проблем – они ће журити, тако да ће они који хронично касне коначно стизати на вријеме -пишу они.
Шпигл онлајн цитира Јуту Хансон са Техничког универзитета у Дармштату, која каже да на подручју Србије, Црне Горе и Македоније нема равнотеже у струјној мрежи, а то технички значи да се на дуже вријеме падови у тој зони изједначавају са струјом из европске мреже.