МУЗЕЈ Пабла Пикаса у Малаги отворио је пре неколико дана јединствену изложбу о везама овог шпанског сликара и чувеног италијанског синеасте Федерика Фелинија. Никада раније није прављено овакво уметничко поређење два велика креативца. Фелини је у музеј “дошао” са одабраним цртежима, фотографијама, писаним документима, кадровима из филмова који, изложени уз Пикасове слике, скулптуре и графике показују сличности у њиховом сензибилитету. Бар тако тврде организатори ове необичне изложбе. Али, то није све!
Посетиоци могу да прочитају делове Фелинијевог дневника у којима, са пуно емоција, описује детаље сусрета са шпанским сликаром, боравак у његовом дому, интимне вечере… Разговоре и сусрете два уметничка генија који су – измишљени!
Јер, Пабло Руис Пикасо (1881-1973) и Федерико Фелини (1920-1993) никада се нису упознали. Или о томе нема доказа. Са сигурношћу се зна да су творац “Гернике” и творац “Амаркорда” корачали истим црвеним тепихом на отварању Канског фестивала 1961. године, али нема доказа да су том приликом разговарали, чак ни да су се јавили један другом. Упркос томе, један од највећих редитеља у историји филма измаштао је читав свет у коме је најбољи пријатељ са једном од највећих икона сликарства.
– У кухињи смо. Једној огромној кухињи претрпаној храном, сликама, бојама… Разговорамо до дубоко у ноћ – записао је Фелини 22. јануара 1962. у својој “Књизи снова”.
Реч је о својеврсном дневнику у ком је редитељ култног филма “Сладак живот” (La dolce vita) описивао своје снове, наде, али и тегобе, а на предлог психијатра Ернста Бернхарда, следбеника Јунгове школе. Писање дневника започео је 1960, а завршио 1990. године. Осим снова, књига обилује редитељевим цртежима “а ла Пикасо” и записима на маргинама страница које дају увид у емотивна стања славног Италијана.
По датумима уноса у дневнику види се да је Фелини сањао Пикаса углавном у тренуцима креативних криза или емотивних ломова. У тим сновима, Шпанац је његов учитељ, водич, саветодавац, снажна и самоуверена фигура.
– Целе ноћи сам са Пикасом, разговарамо без престанка, најбољи смо пријатељи… Изузетно је благонаклон према мени, мој старији брат, мој уметнички отац, колега који ме гледа као себи равног, као члана породице, припадника истог братства… – записује Фелини свој сан 18. јануара 1967. године.
Ово измаштано пријатељство два мајстора, на изложби у Пикасовом музеју у Малаги започето “Књигом снова”, “сели” се потом у малу улицу Маргута у Риму, у којој су, у различитим тренуцима, живела два уметника. Кустоси ове поставке затим подсећају посетиоце на снажан печат које имају жене у делима оба аутора. Оне су у њиховим филмовима/сликама и божанска и телесна бића, и темпераментне и озбиљне. За Фелинија, баш као и за Пикаса, циркус је још један извор инспирације. Акробате, арлекини, играчице на трапезу… чести су мотиви њихових уметничких поетика.
– Ђулијета и ја смо гости у Пикасовој кући, одлично се проводимо, једемо и пијемо с радошћу. Све је опуштено, познато, блиско, у кућној атмосфери. Какав мир, какво задовољство! – последњи је Фелинијев записани сан о Пикасу.
Овом необичном поставком, музеј у Малаги као да је хтео да се посетиоци запитају: “Замислите какав би свет био да су се Фелини и Пикасо заиста познавали?!”
ЗАЈЕДНИЧКА ИГРА СВЕТЛОСТИ
ФИЛМСКА уметност је у тесној вези са сликарством, јер ниједна не би постојала без маште и игре светлости – сматрао је велики Фелини и то доказивао величанственом фотографијом својих филмова “Амаркорд”, “Слатки живот”, “8 и по”… Истовремено, његов пријатељ из снова, Пикасо, био је осведочени љубитељ филма. Осмислио је неколико сценографија за мање познате филмове, чак је и режирао један кратки “Смрт Шарлоте Корде”. Људи са ових простора знају за још једну везу славног Шпанца и филма – Пикасо је аутор промотивног постера за “Битку на Неретви”.
Тагови: Малага, Музеј Пабла Пикаса