ЏОНСОН: Крим – прва насилна промена граница у Европи после 1945. године

фото: © РИА Новости / Алексей Филиппов

Шеф британског министарства спољних послова Борис Џонсон поделио је своје знање о историји придруживања Крима Русији, признајући да га је извукао и из руског документарног филма „Крим: Пут кући“.

Документарни филм новинара Андреја Кондрашова, који говори о догађајима 2014. године на Криму, појавио се на екранима руских канала у 2015. години. Преведен на енглески, филм је приказан новинарима британских медија у канцеларији РИА Новости у Лондону.

У саопштењу објављеном на порталу gov.uk, Џонсон тврди да је полуострво враћено Русији одлуком „најмоћнијих људи у Кремљу“, а одржани референдум на Криму, назвао је „преваром“. Шеф Министарства спољних послова Велике Британије оспорава чињеницу да је присаједињење Крима Русији било због потребе заштите локалног становништва.

„У ноћи 22. фебруара 2014 најмоћнији људи у Русији су се окупили у Кремљу и одлучили да одузму Крим од Украјине. Направили су детаљне напоре да своју одлуку легитимизују – заједно са фиктивним референдумом. То је био састанак Владимира Путина са шефовима служби безбедности који су имали намеру да коначно одлуче о судбини људи на Криму. Знамо да је и сам Путин причао о томе у документарцу“, каже Џонсон.

Борис Џонсон је поново оптужио Русију да крши принцип територијалног интегритета.

„Руско одузимање Крима је било прво насилно припајање територије европске земље и прва насилна промена граница у Европи после 1945. године“, – рекао је министар, игноришући чињенице о ситуацији на Балкану 1990-тих година, што је довело до распада Југославије, а потом насилног одузимања Косова од Србије после НАТО агресије, која је однела око две хиљаде живота. Истовремено, авиони НАТО-а су користили касетне бомбе и радиоактивну муницију против цивилног становништва.

Џонсон наставља, наводећи да је Русија „прекршила толико међународних споразума да ће њихова листа бити тежак задатак“.

Шеф британског министарства спољних послова такође изражава забринутост за права кримских Татара, рекавши да је татарска заједница након поновног уједињења Крима са Русијом под притиском. Министар такође тврди да је неопходно одржати санкције против Москве везане за Крим, све док је регион део Русије.

Ипак, шеф Министарства спољних послова не позива на одбијање дијалога са Русијом.

„У складу са нашим принципима, морамо чврсто и доследно сарађивати са Русијом. Морамо да разговарамо и комуницирамо због наше забринутости, због деловања Кремља. Нема противречности између дијалога и одвраћања, напротив, може се повећати ово друго, као што сам рекао током посете Москви у децембру. Као сталне чланице Савета безбедности УН-а, Британија и Русија имају заједничку одговорност за међународну безбедност и мир, и наш мото у односима са Русијом треба да буде: „да сарадњи, али остати на опрезу“, али не смемо заборавити на тај ужасни састанак који је одржан током ноћи у Кремљу“, каже Џонсон.

Крим је поново постао руска регија после референдума у марту 2014. године на коме је 96.77% бирача гласало за придруживање Русији. Кримска власт одржала је референдум након пуча у Кијеву у фебруару 2014. године.

Украјина и даље сматра Крим својом, али „привремено окупираном“ територијом. Руско руководство је више пута саопштило да су грађани Крима гласали демократски, у потпуној сагласности са међународним правом и Повељом УН-а, да се поново уједине са Русијом. Према речима руског председника, „питање Крима је дефинитивно затворено“.

vostok.rs

Тагови: , ,

?>