НИЈЕ ИМАО НИШТА ПРОТИВ СКРАЋИВАЊА АЛИ ЈЕСТЕ ПРОТИВ ИЗМЈЕНА: Андрић није дозволио Американцима да снимају „Госпођицу“

Ни десетине хиљада долара, што је шездесетих година било право богатство, нису убиједиле нобеловца Иву Андрића да Холивуду одобри екранизацију његовог романа „Госпођица“.

Андрић принципијелно није имао ништа против скраћивања, али јесте против измјена.

Када је одбио десетине хиљада долара да дозволи Американцима да снимају „Госпођицу“, причао ми је, једног дана се на његовим вратима појавио амерички продуцент који је дошао у Београд, по властитим ријечима, само да види тог писца који је, супротно Хемингвеју и Фокнеру, „одбио толики новац за само један потпис на уговору који га ни на шта не обавезује“. На ове ријечи Владимира Погачића недавно је подсјетио Радослав Зеленовић, директор Југословенске кинотеке.

Погачић је записао и сљедеће: „У неколико дугих разговора о могућности екранизације његовог дјела, Андрић ми се жалио, поводом неких телевизијских адаптација његових прича, на дописивања, мијењања и извртања његових ликова. Није се противио да се нешто брише „ако им је сувишно“, али није могао да се помири да га неко „надопуњује, дограђује, дописује“… Сада њега нема, и масакр, изгледа, почиње“.

Андрић пише 1955. године Анти Земљару да је прочитао кратки сценарио, да му се чини и занимљив и лијепо писан, а у наставку: И није до њега кривица што ипак не могу да дам свој пристанак за израду филма по мојој приповијеци „Аска и вук“. Ствар је начелне природе. Увијек сам сматрао да не треба од новеле (наравно, само моје новеле) правити филм и да то није добро ни за новелу ни за филм. Мало искуство које сам имао у том погледу само ме је утврдило у схватању да не треба да се са својим приповијеткама појављујем на два плана, једном књижевном и другом филмском…“

Тако је Андрић навео и неке коментаре на сценарио за приповијетку „Свечаност“, у писму Владимиру Готовцу, у октобру 1961. године: „Из Вашег писма видим да Ви очекујете можда и неке стварне и стручне примједбе и предлоге на овај сценарио. У том случају мислим да се нисмо добро разумјели… Ја сценарија не умијем да „читам“, тј. немам способности да замислим како би тај текст могао да изгледа на сцени. Стога никад нисам хтио да се упуштам у ту врсту послова, па не могу ни сада… Хтио бих само да скренем пажњу на два-три ситна одступања за које мислим да би могла да се прилагоде оригиналу.
Стр. 2 „… да од те лакоће у зрак не полетим“ треба да гласи: „да од те лакоће увис не полетим“.
Стр. 11 „Био је за фратра“ треба „Спремао се за фратра“.
Стр. 13 „ја и онако немам шта за рећи!“ треба свакако „ја и онако немам шта да кажем!“
Стр. 22 „дршка филџана“, то је омашка, само џезва у којој кафа кува има дршку, а филџан је мала порцеланска шољица без дршке; из ње се кафа пије…

Тагови: Иво Андрић, Холивуд