Судар мегасила на океану: Почиње нови хладни рат, али неће га водити ни Русија ни Америка

Острвска држава Сејшели, позната по тропској џунгли и песковитим плажама, постаје кључни играч у тежњи Индије да се одупре растућем кинеском утицају у Индијском океану.

Крајем прошлог месеца, Индија и Сејшели потписали су ревидирани споразум који Индији омогућава да изгради војну базу на острву Асампшн које припада Сејшелима, а налази се на око 1.650 километара источно од Источне Африке.

Тај споразум, који је уследио након неколико година дипломатских преговора, омогућиће Индији кључну војну позицију у, како пише Си-Ен-Ен, ономе што великом брзином постаје критичан стратешки регион.

У 2016. години, у просеку 40 милиона барела са нафтом на дневном нивоу, што је једнако половини укупног удела нафте у свету, прошло је кроз улазне и излазне тачке у Индијском океану, укључујући Ормуски и Малајски пролаз и Баб ел Мандеб.

Индија, чијих се више од 7.500 километара обале налази у самом центру Индијског океана, зависи од слободног и отвореног приступа истим тим трговачким линијама.

Како се наводи, покушаји Индије да боље осигура приступ том региону одражавају сличну стратегију којом се води њен сусед и дугогодишњи ривал Кина.

Како Си-Ен-Ен наводи, услед оптужби да Кина одузимањем земљишта и инфраструктуре других држава остварује свој утицај у региону, што је Кина негирала, Индија је све више почела да страхује да ће је Кина опколити.

Кинески поморски досег значајно је порастао, проширујући се далеко изван своје непосредне обале, у подручја која се раније нису сматрала у њеном сфером утицаја.

Прошле године у јулу, Кина је успоставила своју прву прекоморску базу у Џибутију, у близини мореуза Баб ел Мандеб, у средишту најпрометнијих транспортних линија на свету и једној од три кључне стратешке тачке у Индијском океану.

Тај теснац који је у својој најужој тачки широк само 29 километара, спаја Средоземно море путем Суецког канала и Црвено море Аденским заливом са Индијским океаном.

Неколико месеци након отварања базе у Џибутију, уследио је контроверзан потез те земље, када је купила луку у Шри Ланки, на само 22,2 километра (по неким проценама) од примарне морске линије у Индијском океану, која повезује Малајско море са Суецким каналом.

Си-Ен-Ен подсећа и на споразум из Хамбантоте, у којем је Шри Ланка дала Кини у закуп своју луку на 99 година како би на тај начин вратила један део свог дуга Пекингу.

Почетком овог месеца, наводи се, Кина је направила неуобичајени корак негирајући оптужбе да „одузима земљу“ у још једној кључној луци у Индијском океану. Овог пута је реч о Малдивима.

Попут Шри Ланке, Малдиви су дуго у Индији сматрани као близак регионални савезник, али последњих година та земља се под вођством председника Абдула Јамина приближила Кини, позивајући на инвестиције под експанзионистичком економском иницијативом Пекинга „Један појас — један пут“.

То је, како се наводи, забриноло неке, између осталог опозиционог лидера у тој земљи Мохамеда Нашида, који је јавно изјавио да Кина „купује Малдиве“ под владом Јамина.

Говорећи прошлог месеца са новинарима, Нашид је тврдио да скоро 80 одсто спољног дуга Малдива јесте оно што дугује Кини, што је повећало веру у могућност да ће као Шри Ланка временом бити приморана да преда инфраструктуру Кини како би се ослободила дуга.