БЕЗ ПРОФИЛА, БЕЗ КОНЦЕПТА: Берлинале – све више политике, све мање умјетности

Берлински фестивал, који је спадао међу три највећа филмска фестивала, након Кана и Венеције, одавно је постао мјесто гдје се приказују просјечна остварења, којима је највећи адут политичка актуелност, сматрају стручњаци из области кинематографије.

Фестивал је од самог почетка, од 1951. године, имао јасан задатак: посредовање и помирење – култура као неко ко гради мостове међу људима.

Стање у свијету се 1989. године радикално промијенило, ипак, етикета је остала.

Ако се два друга велика фестивала у Кану и Венецији могу базирати на умјетнички захтјевним ауторским филмовима, у Берлину слоган и даље гласи: овдје се ствара политика и показују се друштвено релевантни и политички важни филмове.

Готово свако издање Берлинског филмског фестивала има своју тему. Једном је то питање заштите животне средине, други пут финансијска криза, прије двије године била је то расправа о мигрантима, а ове године биће то сексуални скандал око Харви Ванштајна и његове посљедице.

Међутим, Фестивал годинама „стење“ под тим теретом значења. Бројни стручњаци га због тога одавно критикују.

Берлинале, посебно такмичарски дио, приказује много филмова који су у умјетничком смислу безначајни и само преносе политичку поруку. Са умјетничком квалитетом филмова из Кана и Венеције – Берлински фестивал не може се такмичити.

Критичари, такође, кажу да су чак и фестивали као што су Торонто и Санденс, у међувремену, дошли на ниво Кана и Венеције, преноси „Дојче веле“.

Програм Берлинала неминовно води ка фестивалу без профила, без концепта и изоштрености.

Расправа, која се води годинама, дотиче се основне тезе која постоји у свакој култури, а тиме и у одговарајућим културним манифестацијама:

Превише порука, превише моралног упирања прстом и превише добрих намјера штете умјетности.

То важи како за кинематографију, тако и за литературу, позориште, музику и, уопште, умјетност, истиче „Дојче веле“.

Тагови: Берлинале