БЕЛОСВЕТСКА ПРАВДА: Хашка „иновација“ – умјесто доказа, претпоставке

Сензационалан иступ секретара судског вијећа недавно затвореног Хашког трибунала Јонаса Нилсена, према којем је Трибунал дио првостепене пресуде команданту Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу, темељио не на бази доказа, већ претпоставки, биће саставни дио жалбе генералове одбране, потврђено је за РТРС.

А како ће се ово „откриће“, одразити на судске процесе који су окончани или још трају пред домаћим правосуђем?

Посљедња „хашка иновација“ умјесто доказане чињенице – претпоставка, као основ за осуђујућу пресуду, тешко да би промакла и бруцошима правног факултета. Но каријерним дјелиоцима експерименталне хашке правде, ето „промакла“ је. Боље рећи они су је и иновирали!

Истине ради, „шаблон“ је почео много раније да се примјењује још у предмету против генерала Радислава Крстића, осуђеног на 35 година затвора за, како пресуда гласи – учествовање и помагање у геноциду у Сребреници.

Према тој пресуди Крстић је 12. јула учествовао на сједници којом је руководио управо генерал Ратко Младић, а на којој се одлучивало о судбини Бошњака. А како су Крстић и ини алхемично учествовали на, испостави се много година касније, „непостојећој сједници“, то нити занесени хашки каријеристи, нити инсајдер Јонас Нилсен нису открили! Тешко је повјеровати да су докази у предмету Крстић постојали, па у предмету Младић нестали.

– Инсинуације, претпоставке, закључивање напамет су основи на основу којих је тај суд радио и доносио пресуде, поготову имајући у виду тај институт који нигдје на свијету не постоји, сем у Хашком трибуналу – то је онај заједнички злочиначки подухват. За то једноставно никада није било потребних доказа, него једноставно претпоставке – каже Тома Фила, адвокат.

Но, Хашки трибунал, формиран политичком одлуком западних интервнциониста, затворио је своја врата. Правну срамоту и брљотине, оставио је као тешко бреме с којим ће борити одбране, кроз Механизам за међународне кривичне судове. Бар у предмету генерала Младића! Но Хашко „насљеђе“, као шаблон преузело је и бх. правосуђе.

Непостојећа сједница од 12. јула, као мантра „ресавски“ је ткала све оптужнице за страдале сребреничке Бошњаке. Доказује то и пресуда Душку Јевићу и Мендељеву Ђурићу осуђенима на дводеценијске затворске казне.

– Вијеће није могло ван сваке разумне сумње установити у којем тренутку је формиран план масовних погубљења, али је током провођења операције несумњиво егзистирао и како је то утврђено бројним пресудама МКСЈ и Суда БиХ – пише у пресуди.

Но, ипак, испостави се – план није егзистирао!

Или бар доказе нису пронашли ни Хашки ни домаћи истражиоци који су Босном вршљали деценијама. Адвокат Миодраг Стојановић, који је пред Трибуналом био члан тима одбране генерала Младића, а пред бх. Судом, заступао Мендељева Ђурића, годинама је на Хашко – сарајевска „сабрана недјела“ одговарао историјским чињеницама – како се о судбини заробљеника није ни могла расправљати на наводној сједници од 12. јула у јутарњим часовима када су први муслимански војници заробљени тек касно послијеподне тог дана.

– Због чега је предмет генерала Младића најбитнији? Ако би ми у овом предмету успјели то да анулирамо онда би се отворила једна стварно широка могућност свим осуђеним лицима за геноцид, пред овим Судом, да барем том чињеницом негирамо све оно што се дешавало а то је квалификација дјела – каже Стојановић.

Још једна накарадна и недоказана матрица коју је од Хашког, ресавски преузело бх правосуђе свакако је и исказ холандског официра Лендерта Ван Дујина. У Хагу, тамошњим тужиоцима, прије скоро деценију и по казивао је како је управо из разговора са капетаном Манетом, што је надимак Мендељева Ђурића, он схватио намјере српских војника. Но и Хаг и Сарајево, чије је позиве правосуђа дрско игнорисао, прећутали су свједочење преводиоца, да разговор сличне садржине између Ван Дујина и Ђурића, никада преводио није.

– Мислимо да је море тих чињеница било и да су те чињенице засноване на инсајдерским причама и то изјавама свједока који су сами себе негирали на главном претресу – истиче адвокат Стојановић.

О новим Хашко – сарајевским узусима, и претпоставкама умјесто доказа, у предмету Мендељев Ђурић и Душко Јевић, сљедећа правосудна инстанца је Уставни суд БиХ, гдје већ мјесецима чека неријешена апелација. У зависност од одлуке, можда и Суд у Стразбуру! А бх правосуђе – шансу да исправи властите и Хашке брљотине, имаће већ 16. фебруара, за када је најављено изрицање првостепене пресуде генералу полиције Горану Сарићу!

Тагови: Хашки трибунал