Такозвана „руска претња“ по свој прилици ће бити главна тема предстојеће Минхенске конференције о безбедности, која ће бити одржана од 16. до 18. фебруара.
Према писању портала „Експрес“, у извештају под називом „До ивице и назад?“, који ће бити презентован на Минхенској конференцији, наводи се да је у порасту ризик од рата Русије и ЕУ, односно „случајног оружаног сукоба између Москве и Запада због непоштовања Споразума о контроли наоружања, распоређивања додатних снага и раста напетости због војних вежби“.
Момир Стојановић, генерал у пензији и бивши директор Војно-безбедносне агенције, за Спутњик каже да Русија ни по којем битном питању не угрожава ЕУ, па не види зашто би Унија имала непријатељски став према Москви.
„Чини ми се да је поменути извештај обојен новоусвојеном америчком Стратегијом за националну безбедност, у којој је Русија апострофирана као могућа претња по безбедност САД. Спадам у групу људи који сматрају да никада неће доћи до рата између Русије и Европске уније, а да ли ће доћи до конфликта у регионима у којима се сукобљавају интереси Русије и САД — у то могу да верујем. Међутим, тешко је поверовати у ту процену дату у сусрет Минхенској конференцији, да је могућ сукоб или заоштравање односа између Европске уније и Русије, јер многе, па и водеће земље ЕУ тесно сарађују са Русијом, јер су зависне од ње, како по питању енергената, тако и неких других ствари. Тако да је овде само питање колико Европска унија има аутентичну и самосталну спољну политику, а колико та политика зависи од спољне политике САД. Мислим да је, нажалост, по Европу, па и по Балкан, спољна политика Европе и даље под великим утицајем спољне политике САД“, напомиње Стојановић.
Све док се ЕУ не отргне од таквог утицаја и приоритета САД, додаје Стојановић, она неће бити кохерентна у међународној заједници.
„Верујем да ће, како време буде одмицало, ЕУ полако напуштати тај ’притисак‘ који постоји из САД и да ће покушати да дефинише неке приоритете своје спољне политике. У тим приоритетима Русија сигурно неће бити означена као агресор, супарник или могући извор сукоба и нестабилности“, категоричан је Стојановић.
Сличног става је и руски политиколог Михаил Смолин, који за Спутњик каже да идеја да ће Русија ратовати против ЕУ представља неку врсту лудила.
„Мислим да се европски политичари више плаше да ће на територији Европе доћи до сукоба између САД и Русије, а не између Русије и ЕУ. Највероватније, њихову забринутост изазива размештање америчких трупа у Европи, као и мере које предузима Русија, реагујући на америчке потезе. Наравно да одређени ризик постоји, али питање је кога европски политичари сматрају кривим за ту ситуацију“, каже Смолин.
Сергеј Судаков, професор московске Академије војних наука, за Спутњик каже да Америка жели да „велика Европа“, односно Немачка, Француска, Италија и Шпанија, остане у сфери њеног утицаја.
„Међутим, те земље све чешће доносе самосталне одлуке. У тој ситуацији САД буквално морају да убеде европске партнере да је Русија претња. Међутим, руска претња је ’фејк претња‘, за разлику од међународног тероризма, несташице питке воде, климатских промена и других озбиљних проблема. Али уместо свеобухвате расправе о тим питањима, намеће се прича о Русији која ће наводно прво кренути на балтичке земље, онда заузети Пољску и окупирати целу Европу. Бојим се да ће ’руска претња‘ бити тема број један на Минхенској конференцији и да ће европским земљама бити поручено да не размишљају о нормализацији односа са Русијом“, примећује Судаков.
Михаил Смолин напомиње да Русија само одговара на америчке потезе, а и тада се реакција Москве не може упоредити са тим што раде САД, које распоређују ракете и размештају копнене снаге у Европи.
„Ако Европска унија следи политику САД и ако европске земље дозвољавају Америци да инсталира наоружање које представља претњу за Русију, наравно да ће то само повећати напетост. Сматрам да је европским државним функционерима потребна самостална и независна спољна политика, а то би сигурно довело до релаксације односа“, верује Смолин.