КУСТУРИЦА: Не дијелим мишљење људи који чине јавно мњење у Сарајеву

Прослављени режисер Емир Кустурица рекао је да би радо дошао у Сарајево али да практично не дијели мишљење људи који тамо стварају јавно мњење.

„Ту постоји велико непријатељство према Републици Српској, која је настала из тог везивног ткива љубави према мржњи, а с друге стране, људи које виђам у свијету, а који су из Сарајева, они својим говорим и начином изражавања потпуно надомјешћују мој долазак тамо, који би могао да буде фаталан. Али и компромисан. Човјек иде тамо гдје га воле, а имам осјећај да је у тој долини затворена једна идеја о мени која је с једне стране непомирљива, с друге стране и опасна“, истакао је Кустурица за Н1.

На питање да ли је узрок томе политика или нешто друго, Кустурица је рекао да питање незнања одређујуће у БиХ.

„Ако у књигама стоји да је Наполеон почео у вријеме Османске империје да завађа народе, и да су велике силе истресале своје ђубре овдје, и да је један народ међу другим народима имао најјачи поклич за слободом. 1912. су из Хрватске долазили да виде прву слободну балканску славенску државу, која је имала потешкоће да се одржи и разлог је то зашто је ушла у велики рат.

Ако неко мисли тим трагом и вјерује да је сваки педаљ који је на сјеверној обали Дунава и на који дођу Руси опасан по њих, а други мали народи се слажу с тим, постоји основно неслагање око функција које су поремећене. Можда је то једини разлог зашто су та мишљења неускладива“, појаснио је Кустурица.

На питање шта је са осјећањима оних који говоре да је издајник, Кустурица је упитао – издајник чега и треба ли да да свој ДНК?

„ДНК говори да ми је породица дошла 1800. године из Источне Европе. У својој крви имам 12 одсто келтске, шест одсто пиринејске и 80 одсто балканске крви. Према томе, издаја може да буде злочин који не застаријева за оне који припадају једном корпусу, али ја немам никакав проблем са муслиманима, имам проблем са идеологијом коју је наметнуо Алија Изетбеговић, као прототип завађања јужнославенских народа, а коју је Наполеон започео и која се успјешно обавља и данас. Фаворизује се албански народ који је фактор дестабилизације од Наполеона до данас“, нагласио је Кустурица, упитавши какве то има везе са издајом.

Он је подсјетио да се иселио из Сарајева 1989. и од тада се није тамо враћао изузев пар пута, када је хтио да помогне једној идеји која се звала мултиетничка БиХ, која је пропала на изборима тако што је месар тукао Авду Сидрана који је говорио да је он мултиетнички Бошњак.

„Питање је било да ли ћу да живим у Оклахоми или на неком грчком острву или да се вратим овдје и да на неки начин у складу са мојом идеологијом стварам идеју о филму, о заједничком животу и покушају да се пацификује један простор“, навео је Кустурица.

Он је навео да је то можда све и утопија, јер она нема снагу тржишног, либералног капитализма, него се самоодржава захваљујући тој идеји што се ту појављују типови који у свјетској кинематографији и књижевности чине свјетски врх.

Говорећи о томе ко је данас Наполеон, ко су Наполеони, ако је Иво Андрић, Кустурица је рекао да су велике силе увијек биле фокусиране на Балкан као гранично подручје.

„Оно се помјерало од Крајине до Дрине. Међутим, ријека Дрина, у њој могу да се нађу римски новци, не само Наполеона. Сваки поход на исток подразумијевао је пролазак овде. Сарајево, град који је настао турским надирањем према Европи, је у ствари мјесто које је на неки начин, што због топографије и људсих осјећања прихватило тај оријентални дух, и то је нешто што ја осјећам у својој крви. Потоји врста меланхолије која струји мојим тијелом и разумијевање које долази до парадокса на исти начин“, нагласио је Кустурица.

Када се појави историчар из Турске, дође и каже да је Мехмед-паша Соколовић, звани Бајо, српског поријекла, рекао је Кустурица, овдје постоје научници који докторирају у Новом Пазару који тврде да је он био муслиман и да никакве конверзије није било.

Он је оцијенио да је идеја о заједничком језику дивна, али то би онда морао да буде један народ. „Али исход идеје да је религија вододелница нације, а не језик, нажалост, могла је да се заврши једним језиком, који се сад цијепа на четири-пет језика, што је затирање једне врсте културе“, истакао је Кустурица.

На питање да ли је могуће стварање нове Југославије, макар у облику царинске уније, Кустурица је рекао да нема ништа против тога да се економије земаља унаприједе, иако није фанатик, и не мисли да економија рјешава све проблеме. „Овдје су емоције и сентименти на удару и не дозвољавају људима да живе мирније“, оцијенио је Кустурица.

На питање шта мисли о предсједнику Републике Српске Милораду Додику, Кустурица је рекао да мисли све најбоље. „Милорад Додик је човјек који је помогао градњи Андрићграда и чија енергија и економске сопособности надилазе његове супарнике на територији БиХ. Република Српска представља залог у којем ће једна култура опстати, а све културе треба чувати јер оне штите мале народе од нестанка“, истакао је Кустурица.

Он је рекао да о Бакиру Изетбеговићу нема формирано мишљење, те да има идеју о дјеловању које је у односу на њега било проблематично, и проблематично за његов народ.

„У оквиру својих овлаштења, он се супротставља, као што је његов отац могао да да аспирин другим народима и стварно створи мултиетничку БиХ, а не да његовом сину остави да фолира да живи у томе, а живи у потпуности супротно. И од почетка тог рада се дешавало оно што је мени Добрица Ћосић рекао након састанка којег сам организовао, да су се он /Ћосић/ и Алија Изетбеговић договорили о премијештању народа. Ако крене рат у Хрватској, да се муслимани премјесте да живе са муслиманима, а Срби са Србима. Никад ту није било ријечи о мултиетничкој Босни, о заједничком животу…“, нагласио је Кустурица.

Он сматра да је скривена тенденција да једни живе заједно, а ови други да не буду дио тога. „Ви живите у једном исфолираном маневру који на површини говори о мултиетничком, а он у својој основи – човјек који стоји на врху муслиманског народа, није такав. Они би да апсорбују и асимилиују, а никако да реализују суживот“, истакао је Кустурица.

Он је оцијенио да је за овај простор судбоносан договор између православаца и муслимана, јер је религија вододелница нације и изразио наду да ће се наћи начин за то.

„Ево ја ћу направити први потез. Ускоро ће на улазу у Андрићграду бити постављена биста загрљених, оца Макарија, брата Мехмед-паше Соколовића и они ће загрљени дочекивати људе у Андрићграду. Надам се да може доћи до таквог помирења“, закључио је Кустурица.

Тагови: Емир Кустурица