БОРА ЂОРЂЕВИЋ: „Велика награда Иво Андрић“ је круна моје каријере

Овогодишњи лауреат, музичар и пјесник Борисав Бора Ђорђевић истакао је да је „Велика награда Иво Андрић“, која му је данас уручена у Андрићевом институту у Андрићграду, круна његове дугогодишње каријере.

„Добио сам много награда, али је ово круна каријере. Ова награда има посебну, специфичну тежину пошто је додијељена од највећих имена – српског пјесника Матије Бећковића, једног од најбољих свјетских режисера Емира Немање Кустурице и врхунских интелектуалца Мухарема Баздуља и Јована Делића“, рекао је Ђорђевић, додавши да награду прима са великом срећом и задовољством.

Он је подсјетио да се дигла „велика прашина“ због награде за најбоље дјело објављено у Републици Српској и Србији за 2017. годину за књигу поезије „Пусто острво“, али да је проблем у времену у коме живимо, гдје постоје, како каже, двије Србије.

„Ово је манифестација једне Србије, оне здравије, лепше и паметније. Можда ја стварно не заслужијем ову награду. Награда јесте заједничка. Заслужује, пре свих, родоначелник овог жанра Арсен Дедић, па и Балашевић са `хрватског говорног подручја`, Шобић који се прерано повукао… па све до младог Марчела, пред којим је блистава каријера. Стицајем околности, награду сам добио ја. А онда су се паћеници и плаћеници побунили“, рекао је Ђорђевић, фронтмен рок групе „Рибља чорба“.

Неки су рекли, каже он, да се Иво Андрић преврће у гробу, али и многи други велики писци чије је награде већ добио.

„Сумњао сам у себе, али сам престао да сумњам када сам схватио да су ми награду додијели бољи и паметнији од мене“, истакао је Ђорђевић, уз напомену да му је част и да награду, која носи име часног нобеловца Иве Андрића, прима на Светог Саву, српског просветитеља и установитеља српске културе.

Кинески писац Ју Хуа изразио је захвалност Андрићевом институту, предсједнику и члановима жирија Јовану Делићу, Емиру Кустурици и Мухарему Баздуљу на додјели „Велике награде Иво Андрић“.

„Оваква част учинила је да се осјетим ближи Иви Андрићу. Ја сам му сада и заиста ближи, јер, ево ме овде, у Вишеграду, у Андрићграду, на обали Дрине, на каменом мосту Мехмед Паше Соколовића“, истакао је Ју Хуа након уручења награде.

Он је рекао да је „Иво Андрић био мајстор који на једноставан и директан начин уводи читаоца у бурну нарацију“.

„Он подједнаку пажњу поклања описима ствари, ликова и предјела. За њега не постоји оно што је важније и оно што је мање важно, постоји само оно о чему вриједи и оно о чему не вриједи писати. А све оно о чему је он писао било је вриједно писања“, нагласио је Ју Хуа.

Овогодишњи лауреат је рекао да у Андрићевим књигама читалац неће наићи на екстравагантне, претјеране описе, те да све о чему пише Андрић третира подједнако, без дискриминације, без разлике између онога што му је блиско и онога што није, а све то опет тако смирено и природно, као ријека која тече или лишће које шушти разиграно ветром.

„Нема пуно писаца који на такав начин пишу ремек дјела која трају вјечно. Иво Андрић је један од њих. Ако бисмо тражили још неког њему сличног, био би то Томас Ман. Јер нарација таквог типа, која је релативно уједначена, заправо је отворена и искрена. Ту се недостаци не могу прикрити вјештином. Могло би се рећи да је таква нарација највећи могући изазов пишчевој проницљивости и оштроумности. ‘На Дрини ћуприја’ је примјер једног таквог романа“, оцијенио је Ју Хуа.

Он је рекао да се у Андрићевој нарацији, ликови и приче појављују баш на оним мјестима на којима и треба да се појаве, што је вриједно дивљења. „Живописне сцене и ликови о којима говори, попут опалог листа који најављује јесен, нису представници само својих, појединачних судбина, већ су и именитељи бурних времена и историјских промјена“, нагласио је кинески писац.

Наводећи да је Иво Андрић преминуо 1975. године, Ју Хуа је рекао да се пита да ли је за живота предосјећао да ће се прича испричана у роману „На Дрини ћуприја“ наставити.

У Андрићевом институту у Андрићграду данас је уручена „Велика награда Иво Андрић“ овогодишњим лауреатима – музичару и пјеснику Борисаву Бори Ђорђевићу и кинеском писцу Ју Хуа.

Ђорђевић је награду добио за најбоље дјело објављено у Републици Српској и Србији за 2017. годину за књигу поезије „Пусто острво“, а Хуа за животно дјело за прошлу годину за његово цјелокупно прозно стваралаштво, поводом објављивања превода његова три романа код издавачке куће „Геополитика“ у Београду.

У образложењу одлуке о додјели награде Ђорђевићу, жири је навео да је он на нивоу риме у стању да изненади римујући нешто што прије њега нико није, подсјећајући у томе на Душка Трифуновића.

„Ђорђевић, као мало ко зна, да искористи туђу синтагму, туђи наслов, фразу већ скоро излизану и од ње направи пјесму која ће се од тада асоцијативно везати и за њега, ако не и најприје за њега“, истиче се, између осталог, у образложењу жирија.

Жири је у образложењу навео да је Ју Хуа писац коме се вјерује и када прави неочекиване преокрете у вођењу сижеа, када води свог јунака од богаташа до сиромаха, па када га препусти стихији грађанског рата, и када срећног оца преображава у несрећника који губи обоје дјеце и жену, па онда и једину везу са овоземаљским животом – једино унуче, оставивши га самога и старог са једним волом да се бори за голи живот.

Андрићев институт је „Велику награду Иво Андрић“ додијелио у јануара 2016. Матији Бећковићу за животни допринос српској књижевности, а Владимиру Кецмановићу за роман „Осама“ за најбољи роман на српском језику и то су били први добитници.

Прошле године Душан Ковачевић добио је награду за укупан животни допринос српској књижевности, а руски писац Захар Прилепин за прозно дјело које је имало снажан утицај на српску књижевност.

Тагови: Андрићев институт, Борисав Бора Ђорђевић, Емир Кустурица, Иво Андрић