СВЕЧАНОСТ У АНДРИЋГРАДУ: Бори Ђорђевићу и кинеском писцу Ју Хуа данас ће бити уручена „Велика награда Иво Андрић“

На свечаности у Андрићевом институту у Андрићграду, данас ће, на Савиндан, музичару и пјеснику Борисаву Бори Ђорђевићу и кинеском писцу Ју Хуа бити уручена „Велика награда Иво Андрић“, коју трећу годину заредом додјељује Андрићев институт у Андрићграду.

Кинеском писцу и српском музичару и пјеснику награде је додјелио жири који је радио у саставу предсједник Јован Делић и чланови директор Андрићевог института Емир Кустурица и књижевник Мухарем Баздуљ.

Ђорђевић је добио „Велику награду Иво Андрић“ за најбоље дјело објављено у Републици Српској и Србији за 2017. годину за књигу поезије „Пусто острво“, а Хуа за животно дјело за 2017. годину за његово цјелокупно прозно ставралаштво, поводом објављивања превода његова три романа код издавачке куће „Геополитика“ у Београду.

Свечансот почиње у 11 часова у Андрићевом институту у Андрићграду.

На конференцији за медије у Београд, члан жирија Емир Кустурица је рекао да је жири одлучио да се интернационализује „Велика награда Иво Андрић“, а круг потенцијалних лауреата прошири и ван словенског говорног подручја.

Према његовим ријечима, то је одлучено, не само зато што је Андрић био један од најпревођенијих свјетских писаца, него и зато што данас књижевне награде не могу да опстану ако се не сучељавају писци са више говорних подручја.

Он је нагласио да је значајно то што ће и у будућности жири уважавати писце са језичких подручја чије одредиште није културолошки и језички „заковано“.

„Добра вијест је да се Андрићево име веже за писце свих свјетских писама, а не само српског“, рекао је Кустурица.

Предсједник Управног одбра Андрићевог института Матија Бећковић навео је да је Ђорђевић написао неколико антологијских пјесама, а да је једна од тих „Погледај дом свој анђеле“ за млађе генерације била оно што је за његову генерацију истоимено дјело Томаса Волфа.

„Да није ништа друго написао, та песма би била довољна да му обезбеди место у врху српског песништва“, нагласио је Бећковић.

Он је, упоредивши значај стваралаштва Ђорђевића са радом америчког нобеловца музичара Боба Дилана, напомену да је Ђорђевић са наградом која носи име Иво Андрић у пракси добио двије нобелове награде.

Образлажући одлуку жирија, Баздуљ је рекао да се Ђорђевић, онако како је Југославија осамдестих година прошлог вијека била између Истока и Запада, налазио између књижевности и рокенрола.

„Књижевност је била у стању да пропитује политичке догме, док је рокенрол имао способност мобилазације маса“, рекао је он.

Према образложењу жирија, Ђорђевић је био један од највише двојице-тројице ондашњих пјесника са гитаром који је могао и једно и друго.

Цитирајући неколико стихова из познатих Ђорђевићевих пјесама, Баздуљ је указао на то да се поезија код њега брани гласним цинизмом испод којег се крије трагичан доживљај живота.

Одлуку жирија о додјели награде кинеском аутору образложио је Делић који је истакао да је ријеч о великом аутору који је преко својих преведених дјела постао познат и у српској књижевности.

Он је указао на блискост поетике кинеског писца са Андриђевом поетиком и додао да се и у Хуовим дјелима ствари посматрају из више углова.

„Иако долази са Далеког истока и пише о далекој земљи и њеним људима, Хуа ствара универзалну прозу која се прима и доживљава као присна и блиска“, наводи се у образложењу жирија.

Жири је навео да је Ју Хуа писац коме се вјерује и када прави неочекиване преокрете у вођењу сижеа, када води свог јунака од богаташа до сиромаха, па када га препишта стихији грађанског рата, и када срећног оца преображава и несрећника који губи обоје дјеце и жену, па онда и једину везу са овоземаљским животом – једино унуче, оставивши га самога и стара са једним волом да се бори за голи живот.

У образложењу одлуке да награда буде додијељена Ђорђевићу, жири је навео да је он на нивоу риме у стању да нас изненади римујући нешто што прије њега нико није, подсјећајући у томе на Душка Трифуновића.

„Он, као мало ко зна, да искористи туђу синтагму, туђи наслов, фразу већ скоро излизану и од ње направи пјесму која ће се од тад асоцијативно везати и за њега, ако не и најприје за њега“, истиче се, између осталог, у образложењу жирија.

„Велика награда Иво Андрић“ у јануару 2016. године додијељена је Матији Бећковићу за животни допринос српској књижевности, а Владимиру Кецмановићу за роман „Осама“ за најбољи роман на српском језику и то су били први добитници.

Прошле године Душан Ковачевић добио је награду за укупан животни допринос српској књижевности, а Захар Прилепин за прозно дјело које је имало снажан утицај на српску књижевност.