РАДИОНИЦА СА ПАОЛОМ ВИЉАЛУНОМ: Породица подстиче вољу за животом

Четвртог дана Фестивала присутни су имали прилику да гледају филм Рикша, филипинског режисера Паола Виљалуне и да учествују у радионици са режисером.

Добитник Златног пехара на 20. међународном филмском фестивалу у Шангају, Виљалуна је део такозваног филипинског новог таласа, незваничног филмског покрета насталог почетком двехиљадитих. Иако формално није реч о покрету, број независних филмова и младих режисера који су се у последњих десет година појавили на Филипинима, скренули су пажњу филмског света. Виљалуна наводи појаву дигиталног филма и приступачност дигиталне опреме као узроке који су довели до појаве толиког броја нових филмова и аутора – филм Рикша снимио је за педесет хиљада еура, у року од десет дана.

Иако су Филипини и раније имали aктивну филмску индустрију, пре појаве дигиталног филма није било толико независних продукција, док данас, тврди Виљалуна, од 150 филмова колико се годишње сними, скоро половина су независне продукције. То је довело до могућности да се направи искорак и праве не само акциони филмови, комедије и романсе, већ и лична, ауторска дела, попут Рикше. Режисер тврди да на Филипинима ауторски филм има бројну биоскопску публику, заинтересовану за филмове који се баве филипинским карактером, који истражују класу, историју, и религију народа.

Рикша је филм о сиромашној филипинској породици из Маниле, која одлучује да напусти град и крене у потрагу за бољим животом у провинцији. На путовање крећу у јединој ствари коју поседују – рикши, којом отац породице превози поврће и тако зарађује за живот. Иако огрезли у поражавајуће сиромаштво, Виљалунини ликови у сваком тренутку остају породица и једни у другима налазе вољу за животом.

Режисер истиче како није хтео да прави филм за европљане, што значи да је сиромаштво само оквир за истраживање филипинског карактера и да је филм, у суштини, морао ићи изнад сиромаштва, како каже Виљалуна, да би могао ишта аутентично рећи о људима које представља.

Као и Лав Дијаз, који је био прошлогодишњи гост Кустендорфа, и Виљалуна инсистира на филму који доводи у питање филипинско друштво и провоцира могућност промене. Ове провокације нису резултат беса, него долазе искључиво из посвећености коју режисер има према свом окружењу – Рикша је велики доказ тога.

 

Тагови: Кустендорф, Мећавник, Паоло Виљалуна