„Развој те ракете ни на који начин није повезан са НАТО-ом, нити са Пољском и балтичким земљама. То је програм из деведесетих година. Не мислим да су руски конструктори унапред знали или да су чули да ће се у Пољској и балтичким земљама појавити амерички авиони са новим крстарећим ракетама, па да су сав други посао одложили да би пројектовали нову ракету. То су глупости, којима западни медији воле да се баве. Планирање развоја таквих система је драстично озбиљније и дубље. Осим тога, хипотетички гледано, до балтичких земаља сваки авион може да долети и да баци обичне бомбе или још једноставније, напад се може извршити и коришћењем артиљерије, али Русија нити има планове да било кога напада, нити ту ракету ствара у те сврхе“, каже за Спутњик војни експерт Дмитриј Корњев, главни уредник портала „МилитариРусија.ru“.

Информацију о стварању нове ракете пласирао је пољски новинар Петар Бутовски, који је добро познат у круговима везаним за војну индустрију.

Бутовски, у чланку „Руски бомбардери наоружани новом крстарећом ракетом Х-50“, наводи да се нова оперативно-тактичка крстарећа ракета спрема у оквиру државног програма наоружавања за период од 2018. до 2027. године.

Ракету су конструисали стручњаци Државног машинско-конструкторског бироа „Радуга“ у склопу програма Х-СД (средњег домета).

Конструкторски биро „Радуга“ је специјализован за стварање крстарећих ракета, а та компанија је и творац ракета Х-101 и Х-555, које су се посебно прославиле у Сирији. Истраживање и развој ракета Х-СД је започето почетком деведесетих година, али је касније било обустављено на неколико година.

Нова крстарећа ракета Х-50 дугачка је шест метара и тешка око 1,6 тона, има домет преко 1.500 километара и развија брзину и до 950 километара на сат. Има „изломљен“ и помало спљоштен облик, што умањује могућност њеног откривања помоћу радара, а уједно се ракете лакше „пакују“ у унутрашњости бомбардера.

По својим димензијама Х-50 је мањи од крстарећих ракета Х-55СМ и Х-101/102, тако да тај пројектил могу носити не само стратешки бомбардери Ту-160 и Ту-95МС, већ и унапређени бомбардери дугог домета Ту-22М3.

Како се наводи, Ту-160 може да понесе 12 ракета, а Ту-95МС чак 14, укључујући и шест под својим крилима. После модернизације, бомбардер Ту-22М3 моћи ће да носи шест ракета Х-50 у унутрашњем делу и две ракете споља.

„Пођимо од тога да тренутно имамо веома мало информација о тој ракети, а већина података којима сада располажемо долази из некаквих западних извора. Али, можемо да размотримо о чему се ту ради, на основу тих половичних информација. Највероватније је да је та ракета намењена за ненуклеарну употребу, при чему је може користити прилично широк спектар авиона. То јест, карактеристике крстарећих ракете, које су постојале до сада, биле су у потпуности тактичке намене и решавале су задатке у радијусу од око 200 километара или су, рецимо, решавале стратешке задатке. А ова нова крстарећа ракета намењена је за авионе средњег домета. У нашем случају, пре свега, то је Су-22, тачније модернизовани Су-22-М3, авион који се добро показао и у Сирији и који је коришћен чешће него други авиони. Врло је могуће да ту ракету може да користи и тактички бомбардер Су-34. С друге стране, нико није одбацио примену тих ракета са стратешких бомбардера Ту-95 и Ту-160“, каже Корњев.

Како истиче, револуционарност тих ракета јесте у томе што Русија добија могућност да користи широк спектар авиона који могу да носе већи број крстарећих ракета него што је то био случај до сада.

„Тренутно само Ту-160 може да носи навођене ракете великог домета, као и Ту-95. Навешћу један пример. После модернизације веома добрих авиона Су-22-М3 показало се да они могу да носе само тешке ракете типа Х-22 и Х-32 и највише три ракете. Међутим, то нису баш погодни пројектили за дејствовање по копненим циљевима у ненуклеарном конфликту, али, са ракетама Х-50 ситуација се мења. Авион може понети више пројектила, највероватније осам, а то је знатно тежи ’пртљаг‘. Самим тим, број циљева који могу бити уништени се повећава, а тиме се значајно повећавају и могућности далеке авијације“, наводи Корњев.

Према западним изворима, Х-50 може да лети на малој висини и има сопствени систем „самоодбране“, то јест заштите у виду станице за стварање радио-електронских сметњи, као и специјалне уређаје — контејнере са противрадарским мамцима, који непријатељским радарима стварају лажне циљеве. То фактички значи да је нова руска крстарећа ракета практично невидљива за радаре непријатељских ПВО система и готово да ју је немогуће открити и оборити.

С друге стране, ракета Х-50 намењена је за уништавање утврђених и добро заштићених копнених објеката — уништава заштићене циљеве, као што су, на пример, бункери, или објекте, који заузимају велику површину, као што су аеродроми и складишта.

Дакле, борбени део Х-50 има две врсте — противбункерски и касетни — за уништавање аеродрома и људства противника.

Како се наводи, нова ракета има комбиновано навођење. Користи навигациони систем са корекцијом помоћу сателитског система ГПС/ГЛОНАСС. У финалној деоници се укључује електронско-оптички корелацијски систем „Отбљеск“, који обезбеђује максималну прецизност гађања мете.

С друге стране, руски војни експерт закључује да ће задатак нове ракете Х-50 бити „регионално одвраћање“, ако она уопште и буде била произведена.

„Заправо, још није познато ни да ли ће ракета бити произведена или не. Званичне потврде о томе још нема. А ако буде, та ракета ће највероватније бити средство за регионално одвраћање. Блиски исток, Европа, Далеки исток — она ће моћи да реши било каква питања у свим регионима око Русије“, нагласио је Корњев.

Западни војни аналитичари наводе да Русија ради и на стварању друге крстареће ракете још мањих димензија. Тим пројектилима, како се претпоставља, биће наоружани ловци, например Су-57. Осим тога, Русија развија и хиперсоничне ракете, о чему се још раније говорило.

Што се тиче тестирања X-50, до сада, макар званично, ништа није потврђено. Тренутно руске Оружане снаге у свом арсеналу имају крстареће ракете X-55, X-555 и X-101, а нове X-50 савршено се уклапају у државни програм наоружавања, у коме је акценат стављен на нове врсте оружја.