Немачки министар унутрашњих послова тражи тајни приступ за рачунаре, телефоне, чак и аутомобиле „Волксваген“, према извештају немачких медија. Критичари су план оценили као „Орвеловску ноћну мору“.
Министар унутрашњих послова Томас де Мајзер планира да размотри „законску дужност трећих страна да дозволе тајни надзор“ током конференције Министарства унутрашњих послова у Лајпцигу следеће недеље. Предлог би „драматично проширио“ овлашћења државе да шпијунира своје грађане, према извештају „Редакцион Нецверк Дојчланд“ РНД.
Ако би се закон потписао, предлог Мајзера би омогућио немачким безбедносним службеницима да шпијунирају било који уређај повезан са интернетом. Технолошке компаније би биле приморане да обезбеде држави помоћ у приступу неким дигиталним уређајима корисника, укључујући приватне таблете, рачунаре, па чак и телевизоре и аутомобиле. Међутим, немачким властима би било потребно одобрење судије пре него што се „уђе“ у надзирани уређај корисника.
Према медијима, немачки министар унутрашњих послова сматра да је такво законодавство неопходно јер пораст енкрипције и других безбедносних система омета прикупљање дигиталних података и надзор.
План ширења надзора од стране државе над електронским уређајима грађана изазвао је велике забринутости – у земљи која још има жива сећања на нека најнемилосрнија и свеобухватна надгледања у историји – од нацистичког Гестапоа до источно-њемачког Штазија.
„Планови министра унутрашњих послова звуче као орвеловска ноћна мора. Ускоро ће сви станови у Немачкој бити опремљени уређајима који су потенцијални прислушкивачи“, изјавио је за „Дер Шпигел“ заменик лидера партије Зелених Константин фон Ноц.
„Морамо стварно да размислимо о чињеници да смо у својој новијој историји земља са две диктатуре. Да ли желимо да живимо у земљи где нема приватности и где се држава може мешати кад год је то технолошки могуће? „, упитао је он.
Члан Бундестага и генерални секретар Удружења социјалдемократске партије Баварске (СПД) Ули Гротш изјавио је да би Немци требали бити опрезни у погледу додатног надзора у име безбедности.
„Више интервенција и праћења не значи аутоматски више сигурности“, рекао је он.
Упркос противљењу предложеним мерама, Немачка већ има свеобухватна, а понекад и неоткривена овлаштења за надзор.
Америчка агенција за националну безбедност не само да шпијунира немачке држављане, већ има и кључне оперативне центре за обраду података у Европи, објавио је „Дер Шпигел“ 2014. године. Недавно, у фебруару ове године, магазин је објавио да је немачка Федерална обавештајна служба (БНД) шпијунирала западне медије и међународне новинске агенције годинама.
Чак и шифровани подаци нису безбедни – у јуну је Немачка усвојила контроверзни закон који проширује овлаштења државе да надгледа шифровани материјал послат путем услуга слања порука, путем сервиса као што су „ВотсАп“ и „Скајп“.