Да је Дарвин још мало поживео можда би у његовом „Постанку врста“ нашли посебно објашњење какве су то силе деловале на овом простору да еволуциони процеси изнедре тако недовршеног Хомо балканикуса. Или је Створитељу у одсудном тренутку, баш на овом простору, дошла мала снага, што би рек‘о народ.

А тај народ, односно народи, испадоше нижа врста. Макар тако тврди лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић.

„Улога Хашког трибунала је директна последица тог животињског менталитета наша три народа који је дошао до изражаја у тим суманутим злоделима којих су препуне тих неколико година рата“, устврдио је антрополог Чеда.

Он је у студију РТС-а био један од учесника приче посвећене дометима Хашког трибунала који је свој неславни рад окончао на недопустив и бизаран начин, самоубиством усред суднице осуђеног хрватског генерала Слободана Праљка.

Откуд то ново посипање пепелом по народу, односно народима, када су се адвокати и правници најразличитијих провенијенција убили објашњавајући да иза злочина увек стоји име и презиме.

На то је указала и недавна недвосмислена порука главног хашког тужиоца Сержа Брамерца који је у првој реакцији на пресуду генералу Ратку Младићу рекао: „Српски народ није злочиначки и не сме да носи бреме колективне кривице.“

Али Чеда антрополог изгледа зна нешто о три народа са ових простора што је другима промакло. Ваљда су зато само три, а не и још понеки.

Нејасно је, додуше, како се то уклапа у свеопшту слику цивилизације која је саткана од малих периода мира током историје дугог ратовања. Да ли треба подсећати на разне и најужасније злочине које су чинили припадници других народа само у скоријој историји. Да не идемо даље од Другог светског рата.

Да ли је иком пало на памет да за Немце каже да су животињског менталитета што су на најсуровији начин, до истребљења, у Европи довели цео јеврејски народ, приде још у виво експериментима вежбајући на њима и осталима по злогласним нацистичким логорима.

Можда се Јовановић не сећа, али Пољаци не могу да забораве како су припадници Организације украјинских националиста предвођени Степаном Бандером за само шест дана 1943. године убили 12.000 Пољака, а за неколико месеци најмање њих 120.000.

„Не интересују нас цифре, није реч о десетинама или стотинама хиљада, него о свим Пољацима до последњег — од стараца до деце“, још се цитирају речи Миколе Љебеда.

Високи немачки официр је забележио да иако је прошао два рата, таква зверства није видео каква су била она над убијеном децом у селу Часни Крст.

Треба ли подсећати на злочине јапанске војске почињене у Кини, у име тврдње да су Јапанци азијска „владајућа раса“. Симбол страдања, тадашњи град Нанкинг, данашњи Нањинг, био је губилиште за 300.000 људи. Зверства и на хиљаде силовања су остала забележена између осталог захваљујући и дневнику америчког мисионара Џона Макалана. По окончању Другог светског рата, у Токију је основан Међународни војни суд за Далеки исток који је судио јапанским високорангираним официрима. Као и Нирнбершки Немцима.

Али ником не пада на памет да каже да су Немци, Јапанци или Украјинци животињског менталитета. Или Американци. Бесрамне фотографије када амерички војник бацачем пламена „сустиже“ голишаву вијетнамску девојчицу су обишле свет. Било је ко зна колико сличних злочина током америчког војевања које је заштитни знак трајања САД.

Размере злочина тек ће се сабирати и по завршетку епизоде зване „Исламска држава“.

Није Балкан ни први ни последњи доказ несавршености људског рода који је толико пута до сада „заборавио“ да учи на грешкама из историје, у суштини вођен интересима одређених елита.

Јапанци су, тако, у својим уџбеницима историје „сакрили“ готово цео 20. век и у оквиру њега Други светски рат. Дописница Би-Би-Сија из Токија Марико Ои је тако испричала да наставници о њему избегавају да предају, да је нанкиншки масакр поменут само у фусноти, а у једној реченици бацање атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки. Јапански народ, рекла је она, често не разуме зашто су околне земље кивне због онога што се дешавало тридесетих и четрдесетих година прошлог века.

Зато ће антрополошко просветљење Јовановића о „животињском менталитету три наша народа“ остати само још један покушај његовог моралисања које је до сада било усмерено на Србе. После тврдње да је Република Српска створена на геноциду, а занемаривања злочина чињених над Србима током рата у БиХ, потрудио се да тај животињски менталитет правилно распореди на сва три народа.

Додуше тек сада. Само је показао да је остао одан вредностима Хашког трибунала који је на крају свог постојања покушао да успостави какав-такав баланс у погледу одлука које је доносио, пошто су оне углавном биле усмерене против Срба, али не и осталих са „животињским менталитетом“.