ПОРУКЕ И ПОУКЕ: Путин о Косову, Каталонији, Кореји: 11 цитата које свет мора да чује

Популиста, прагматик, ауторитарац, лукави тактичар? Западни аналитичари се годинама труде да открију праве мотиве Владимира Путина, али његове изјаве најбоље показују која уверења стоје иза одлука Кремља.

О Америци

„Сједињене Државе су велика сила. Вероватно једина суперсила на свету у овом тренутку. Ми то прихватамо и спремни смо да сарађујемо са њима. Оно што нам треба јесте да се не мешају у наша питања, да нам не говоре како да живимо, као и да Европу не спречавају да са нама гради односе.“

Међународни економски форум у Санкт Петербургу, јун 2016. године.

О оптужбама о руском мешању

„Постоји стална америчка пропаганда, као и директно финансирање америчких невладиних организација… Зар то није мешање, које траје већ годинама? Узмите глобус, завртите га и ставите прст на било које место — гарантујем вам да ће тамо бити неки амерички интереси и америчко мешање.“

„Шта Американци желе? Да сви само погну главе пред њима? Ми имамо своје мишљење и отворено га изражавамо. То није неки облик прикривене саботаже.“

На линији са Владимиром Путином, јун 2017. године.

О Европи

„Да ли европске државе имају интерес у томе да просто спроводе интересе Вашингтона у спољној, па чак и унутрашњој политици? Нисам сигуран. Да ли је то сврха озбиљне политике и да ли је то улога коју желе да имају државе које себе сматрају великим силама?“

Инвестициони форум „Russia Calling“, октобар 2016. године.

О Каталонији

„Европска унија је у једном тренутку поздравила рушење читавог низа држава у Европи, не кријући срећу. Зашто су морали тако несмотрено —само због краткорочних и интереса и да би задовољили ’Великог брата‘ у Вашингтону — да безусловно признају независност Косова? Тиме су испровоцирали сличан процес на континенту, а и шире.“

Дебатни клуб „Валдај“, октобар 2017. године.

О НАТО-у

„Нема више Совјетског савеза, нема Источног блока. Чини ми се да је НАТО-у потребан спољни непријатељ да би оправдао своје постојање, па је у току стална потрага за неким таквим, као и провокације да би се створили противници тамо где их нема.“

„НАТО је данас инструмент америчке спољне политике. Тамо нема партнера, само вазала.“

Интервју Оливеру Стоуну, јун 2017. године.

О Блиском истоку

„Постојао је покушај да се прекомпонује регија, да му се наметне спољни модел, било кроз промену режима, или голом применом силе. Уместо да се бори против екстремизма, уместо да имитира такву борбу, неки као да желе да хаос постане стално стање ствари.“

Дебатни клуб „Валдај“, октобар 2017. године.

О Северној Кореји

„Наравно да осуђујемо нуклеарне тестове Северне Кореје и придржавамо се свих резолуција Савета безбедности УН без изузетка. Али да би тај проблем био решен неопходан је дијалог, не тако што ће Северна Кореја бити сатерана у ћошак војним претњама и не тако што би се посезало за јавним разменама увреда. Волели режим у Пјонгјангу или га мрзели, морате да прихватите чињеницу да је Северна Кореја суверена држава.“

Дебатни клуб „Валдај“, октобар 2017. године.

О свргавању Виктора Јануковича у Украјини

„У Украјини се десила оружана и неуставна смена власти — државни удар. Око тога нема расправе.

Питање гласи: Зашто је то морало тако да се уради? Виктор Јанукович је већ предао власт и није имао шансе да буде поново изабран. Зашто је онда земља гурнута у хаос? Као демонстрација моћи? То је била глупа одлука која је имала контраефекат. Верујем да су управо ти потези дестабилизовали ситуацију на истоку земље.“

Конференција за новинаре у Новом Огареву, март 2014. године.

О власти у Кијеву

Интереси руског и украјинског народа су исти. Оно што није исто су циљеви украјинске власти и елите. Њима је преостао само један ресурс за међународни извоз — русофобија. Као и политика поделе између две земље. Неки на Западу верују да ове две земље никад не би требало да буду савезници, а Украјина је била успешан извозник те идеје.“

Самит Г20 у Хамбургу, јун 2017. године.

О руском политичком систему

„Наслеђе монархије је пренето са Руске царевине на Совјетски савез, иако је табла на тој згради промењена. Тек почетком деведесетих година прошлог века постављени су темељи нове фазе развоја Русије. Наравно, не можете да очекујете да добијемо исти модел власти, исте структуре какве постоје у САД, Немачкој, Француској. Друштво, као и сваки живи организам, мора да се развија по фазама, органски. То је нормалан развојни процес.“

Интервју Оливеру Стоуну, јун 2017. године.

О улози Русије у свету

„Русија је земља хиљадугодишње историје и готово увек је имала привилегију да води суверену спољну политику. Ту традицију нећемо издати ни данас. Истовремено, веома смо свесни колико се свет променио и имамо реалистично разумевање својих прилика и потенцијала. Желимо да сарађујемо са одговорним и независним партнерима са којима можемо заједно да градимо поштен и демократски светски поредак који би осигурао безбедност и напредак не само за одабране, већ за све.“

Говор у Минхену, фебруар 2007. године.

Тагови: Владимир Путин, Кремљ, Русија