Судско веће Хашког трибунала које ће изрећи пресуду Ратку Младићу чине председавајући Алфонс Ори и чланови Већа Кристоф Флиге и Баконе Џастис Молото.

Иако се претходних дана спекулисало да ли ће Младић због здравственог стања моћи да присуствује изрицању пресуде, његов адвокат Бранко Лукић рекао је за РТС да ће Младић доћи у Трибунал јер, додаје, жели да присуствује изрицању.

Бранко Лукић додаје да се не зна да ли ће Младић моћи да у континуитету присуствује јер само изрицање пресуде траје више од два сата.

Младић, који је био командант Војске Републике Српске, оптужен је за ратне злочине почињене на територији Босне и Херцеговине током 1992. до 1995. године.

Хашко тужилаштво је у завршној речи крајем прошле године затражило од судског већа да Младића осуди на доживотни затвор, уз образложење да би краћа казна била „увреда за жртве, живе и мртве и увреда за правду“, док је одбрана тражила ослобађајућу пресуду.

Оптужница Младића терети у две тачке за геноцид, у пет тачака за злочине против човечности – прогони, истребљивање, убиство, депортација и нехумана дела (присилно премештање).

У додатне четири тачке за кршење закона или обичаја ратовања, Младић је оптужен и за убиство, терорисање, противправне нападе на цивиле и узимање талаца.

Младић је све оптужбе негирао.

Суђење Ратку Младићу почело је у мају 2012. године, а окончано је 15. децембра 2016. године.

Ратко Младић је рођен 12. марта 1943. године у селу Божиновићи, у општини Калиновик у Босни и Херцеговини. Био је генерал и командант Војске Републике Српске (ВРС) од 1992. до 1996. године.

Школовао се на Војној академији Југословенске народне армије у Београду. Службовао је као старешина на подручју Македоније и Косова и Метохије. За команданта деветог корпуса у Книну постављен је 1991.

Априла 1992. године ванредно је унапређен у чин генерал-потпуковника, а већ наредног дана постављен је за начелника штаба и уједно заменика команданта у команди Друге војне области ЈНА у Сарајеву.

На ту дужност ступио је 10. маја 1992. године. После два дана, одлуком Народне скупштине Српске Републике у Бањалуци, а на предлог Радована Караџића, Младић је постављен за команданта Главног штаба Војске Републике Српске и на том положају је остао до 1996. године. Редовно је унапређен у чин генерал-пуковника 24. јуна 1994.

Новембра 1996. године, указом тадашње председнице Републике Српске Биљане Плавшић, Ратко Младић смењен је са места команданта Главног штаба ВРС и није именован за начелника Генералштаба, под притсиком међународне заједнице и Хашког трибунала.

Званично, његова војна каријера у ВРС завршава се половином 1997. године, док незванично официр ВРС остаје све до пензионисања, 7. марта 2002, када указом председника Републике Српске „престаје професионална војна служба генерал-пуковника Ратка Младића.“

Међутим, Младић је имао статус активног војног лица и у СРЈ, све док указом председника СРЈ Војислава Коштунице није пензионисан 28. фебруара 2001. године.

Младић је ухапшен у мају 2011. године, након година скривања и изручен је Хагу.

Данашње изрицање пресуде биће можда и најпосећеније у историји Трибунала.

Најављује се да би могло да буде и преко 300 новинара, истраживача, представника НВО и организација из БиХ које окупљају жртве, али биће и представника ратних ветерана из Републике Српске, јавља репортер РТС-а.