Лидер Бошњака у БиХ отворено изјавио да Србија и Хрватска немају шта да траже у БиХ јер су само потписнице Дејтона, а не и гаранти мира.
Безмало политички пензионер, како га у Босни у појединим круговима већ зову, Бакир Изетбеговић, члан Председништва БиХ, не пропушта прилику да пали регион својим изјавама. Последња у низу изговорена у Мостару, а на коју је упозорио заменик шефа Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Игор Жунић, односи се на Бакирове речи да „Србија и Хрватска само потписнице мировног Дејтонског споразума, а не и гаранти споразума и мира“.
Жунић иза ове изјаве чује Бакирове ратне добоше и хушкање, чији је циљ да дестабилизује БиХ, али и цео регион, јер јасно упозорава да се Србија и Хрватска држе по страни, што се тиче БиХ. Он је такође поставио и питање да ли су последње екстремистичке изјаве Бакира Изетбеговића дозиране управо у моменту када се велики број припадника поражене „Исламске државе“ враћа у БиХ из Сирије и Ирака, као и да ли су ове изјаве Изетбеговића израз добродошлице повратницима са тих ратишта у којима он види омиљене бојовнике спремне за његове „болесне“ намере.
Проф. др Стевица Деђански све је више уверен да иза оваквих изјава Изетбеговића стоје страни притисци, посебно јер се велики део његових изјава односи на Србију, која покушава да се, како каже, стабилизује.
„Што значи, покушава да изазове неку нереалну реакцију и из Републике Српске и из саме Србије, где би се опет Срби приказали као кривци који започињу кавгу. Надам се да му то неће успети, али му ни не треба давати толико значаја јер је он очито део политичке прошлости, који запаљиву реторику користи само да би се пред Западом показао да је још неки лидер у региону“, објашњава Деђански.
Све ово наш саговорник доводи у везу и са предстојећом посетом чланова Председништва БиХ Београду, због чега верује да Бакир на овај начин покушава и да подигне своју политичку тежину у тим предстојећим разговорима, која је тренутно веома мала.
Што се тиче напомене Жунића да Изетбеговић своје изјаве усклађује са џихадистима, повратницима са ратишта, проф. др Деђански каже да је тачно да је таквих повратника доста, како у БиХ тако и на Косову, али је по овом питању опрезан са одговорима.
„Могуће је да Изетбеговић у томе види неку своју шансу, јер је просто безобзиран политичар, па можда овако екстремним ставовима покушава да окупи те екстремисте око себе. Јер, знате, много већу јачину и тежину има неки став када га подрже екстремисти него кад иза њега стане обичан свет. Али ако игра на ту карту, то му је погрешно, и ми не треба да се у то мешамо“, верује наш саговорник.
Да је Бакир заиста пао у политичку депресију јер је досадио својом политиком и самим Бошњацима, није никаква тајна, па се тако све више Фахрудин Радончић помиње као човек који би могао да замени Изетбеговића на месту лидера Бошњака у БиХ.
Радончић је у делу бошњачког тела у БиХ добио поене већ и самом чињеницом да је одбио да се појави на састанку који је за прву недељу децембра заказао високи представник БиХ Валентин Инцко, са партијама које су део власти у Сарајеву.
Радончић је позив одбио уз образложење да не жели да буде на састанку на коме је и Бакир. Разлози, које нико није изнео јавно, али о којима се навелико шушка по босанским кулоарима, заправо су везани за Радончићево одбијање да се „игра Бакировог рата“, јер Бакир и његови све малобројнији следбеници верују да је ратнохушкачка политика — једина политика која може да очува муслиманску Босну. Заменик шефа Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске се нада да ће, после упозорење из Србије и Републике Српске да не распламсава ратну реторику, која траје недозвољено дуго, Изетбеговић добити упозорење и од представника међународне заједнице која пропагира мир у региону, а не води довољно рачуна о крајностима и опасностима коју носи Изетбеговићева ратнохушкачка реторика.
Тагови: Бакир Изетбеговић, БиХ, Дејтонски споразум