БОЈАН БИЛБИЈА: Вера у Запад је највећа руска грешка

Четрнаесто заседање Међународног дискусионог клуба „Валдај“, одржано прошле недеље у руском олимпијском граду Сочију, донело је прегршт занимљивих расправа, пре свега оних са учешћем председника РФ Владимира Путина. Као традиционални покровитељ и главни саговорник, Путин је и ове године окупио низ угледних имена из сфере политике, бизниса, науке и медија – како са Истока, тако и са Запада. Овог пута водећи панелисти, заједно са Путином, били су бивши председник Авганистана Хамид Карзаи, који је школован на Западу (и за 13 година на власти прошао пут од фанатичног присталице до огорченог противника САД), затим научни директор Норвешког Нобеловог института Асле Тоје, као и Џек Ма, председник савета директора највеће азијске компаније „Алибаба груп“, човек чије богатство премашује 48 милијарди долара.

ПРОТИВ ПРАКСЕ ДВОСТРУКИХ СТАНДАРДА

Све очи биле су, наравно, упрте у Путина и он је дао низ важних изјава које се тичу актуелних светских проблема – од Каталоније, Крима и Косова, преко Сирије, до Северне Кореје. Говорећи о кризи на Корејском полуострву, где Вашингтон заподева опасну игру која може скупо да кошта читав азијско-пацифички регион, Путин је нагласио да свакако осуђује нуклеарну пробу коју је спровела НДР Кореја, али да решење може да буде нађено искључиво кроз дијалог, а не да се Северна Кореја сатерује у ћошак или да јој се прети силом. Не сме се вређати и псовати у међународној политици ако ти се не свиђа режим у некој земљи, упозорио је Путин и нагласио да је Северна Кореја – суверена држава.

Посебну пажњу изазвала је Путинова анализа ситуације у Шпанији, где се сада сви праве да су изненађени, када се случај Каталоније упоређује са сецесијом Косова. То је унутрашња ствар Шпаније и мора да буде решена у оквиру шпанског законодавства у складу са демократским традицијама, подвукао је шеф Кремља. У случају Каталоније, видели смо осуду независности од стране држава ЕУ и низа других земаља. Међутим, ове земље су својевремено поздрављале рушење других држава у Европи, не скривајући своју радост тим поводом, подсетио је Путин. Зашто је било потребно тако непромишљено и безусловно подржати сецесију Косова, полазећи од тренутне политичке ситуације и са жељом да се задовољи „старији брат из Вашингтона“, што је изазвало сличне процесе у другим регионима Европе и у свету, запитао је Путин, подсећајући на кримски референдум који Запад није признао. „Испада, по мишљењу неких наших колега, да постоје ’исправни’ борци за независност и слободу, и постоје ’сепаратисти’ који не могу да бране своја права, чак и кроз демократске механизме“, упозорио је руски лидер на праксу двоструких стандарда, који по његовом мишљењу представљају озбиљну претњу за стабилан развој и промоцију интеграционих процеса у свету.

ОД РЕВОЛУЦИЈЕ ПРОФИТИРАО ЗАПАД

Занимљива је била и његова анализа утицаја Октобарске револуције 1917. године, чији век се обележава за десетак дана – не на Русију већ на сам Запад, који је морао значајно да подигне социјалне и демократске стандарде, како би спречио победу комунизма на свом тлу. Од овог супарништва и конкуренције највећу корист имао је управо Запад и његови грађани, рекао је Путин: „Многа западна достигнућа 20. века била су одговор на изазов СССР-а. То су побољшање животног стандарда, развој снажне средње класе, реформа тржишта рада и социјалне сфере, образовање, развој, гаранције људских права, укључујући и права мањина и жена, превазилажење расне сегрегације, која је, подсећам, пре само неколико деценија била срамна пракса у многим земљама, укључујући и САД. Након радикалних промена које су се догодиле у нашој земљи и свету током 1980-их и 1990-их година, појавила се јединствена прилика да отворимо истински нову страницу историје. Мислим на период након што је Совјетски Савез престао да постоји. Нажалост, западни партнери, распарчавши геополитичко наслеђе СССР-а, поверовали су у сопствену непогрешивост, прогласивши себе за победнике у Хладном рату почели су отворено да се мешају у послове суверених држава, да извозе демократију, исто као што је у своје време совјетско руководство покушавало да извози социјалистичку револуцију широм света“.

„Суочили смо се са прерасподелом сфера утицаја и ширењем НАТО-а. А претерана самоувереност увек доноси грешке. Резултат је жалостан. Две и по деценије су изгубљене, много је пропуштених могућности и тежак терет узајамног неповерења. Глобална неравнотежа је додатно појачана. Да, чујемо декларације о посвећености решавању светских проблема, али заправо видимо све већу манифестацију егоизма. Међународне институције које треба да хармонизују интересе и формулишу заједничке активности, подвргнуте су ерозији, девалвирани су базични мултилатерални међународни уговори и најважнији билатерални споразуми“, истакао је Путин и навео неке примере са којима се Русија суочила у сфери нуклеарног разоружања, после распада СССР-а. Како је објаснио, Москва је тада пристала на серију готово једностраних уступака Вашингтону, у нади да ће то допринети трајном миру и успостављању поверења. Испало је, међутим, супротно.

ЗАПАД ДОБИО (И ЗЛОУПОТРЕБИО) ПРИСТУП СВЕТИЊИ

„Током деведесетих година закључено је неколико значајних билатералних споразума. Први, 17. јуна 1992, програм Нан-Лугар. А други, 18. фебруара 1993, програм ВОУ-НОУ. Високообогаћени уранијум је претваран у нискообогаћени уранијум, зато се зове ВОУ-НОУ. Пројекти у оквиру првог споразума односили су се на модернизацију система контроле, пописивање и физичке заштите нуклеарног материјала, демонтаже и уништења подморница и радиоактивних изотопа термоелектричних генератора. У оквиру извршења руских обавеза, Американци су направили, молим вашу пажњу – то није тајна информација, али једноставно мало људи ово зна – 620 верификационих посета. При чему и светињи над светињама руског нуклеарног комплекса: предузећима која раде на развоју нуклеарног оружја и муниције, као и на производњи плутонијума и уранијума за ово наоружање. САД су добиле приступ свим најтајнијим објектима Руске Федерације. При томе, овај споразум је био практично унилатералног карактера“, истакао је руски председник.

И објаснио саму суштину: „У оквиру другог споразума, Американци су извршили још 170 посета нашим комбинатима за обогаћење нуклеарног горива, и то њиховим најзатворенијим зонама: постројењима за мешање и складиштење. У најмоћнијем на свету нуклеарном постројењу за обогаћење уранијума, Уралском електрохемијском комбинату, био је чак постављен стално дејствујући амерички посматрачки пункт, а директно у цеховима комбината створена су стална радна места, где су амерички стручњаци сваки дан долазили као на посао. Заправо, не као већ су долазили на посао. У њиховим просторијама, у најтајнијим руским објектима, како и доликује, биле су окачене америчке заставе. Осим тога, био је састављен списак од 100 америчких стручњака из десет различитих организација САД који су добили право да спроводе додатне инспекције, у било ком тренутку и без икаквог упозорења. И све ово трајало је десет година. У оквиру овог споразума у Русији је из војне употребе повучено 500 тона високообогаћеног уранијума, што је еквивалент око 20.000 нуклеарних бојних глава. Програм ВОУ-НОУ постао је једна од најефикаснијих мера реалног разоружања у историји човечанства, то могу да кажем са потпуном сигурношћу. Сваки корак руске стране био је строго контролисан од стране америчких стручњака, док су САД саме себе ограничиле на много скромније смањење нуклеарног арсенала и то искључиво као гест њихове добре воље. Наши стручњаци су такође посећивали предузећа америчког војнонуклеарног комплекса, али искључиво на њихов позив и уз услове које је одређивала сама америчка страна“.

КАКО ЈЕ МЕЂУНАРОДНО ПРАВО „ПОСТАЛО НЕПОТРЕБНО“

На руској страни, подвукао је Путин, приказана је апсолутна отвореност и поверење без преседана, а заузврат су добили „потпуно игнорисање националних интереса Русије, подршку сепаратизму на Кавказу, насилне акције без одобрења Савета безбедности УН, као што су бомбардовање Југославије и Београда, увођење трупа у Ирак и тако даље“. Све то је резултат, подвукао је, чињенице да је Москва ставила Америци на располагање потпуни увид у стање свог нуклеарног комплекса, оружаних снага и привреде, због чега је „међународно право постало непотребно“. Указујући на још низ примера двоструких стандарда и непоштовања интереса других држава, подробно цитирајући реакције највећих западних земаља које су налазиле пуно оправдања за једнострано проглашену независност Косова, Путин је закључио да се ЕУ престоницама сада не допада када су се суочили са истоветним проблемом у Каталонији. „То је та Пандорина кутија коју су отворили, пустили су џина из боце“, истакао је председник Русије.

После скоро четири сата разговора и одговарања на питања домаћих и страних експерата и гостију, Путину се обратила Сабина Фишер из берлинске Фондације за науку и политику. Она је констатовала да је руски лидер веома критично говорио о западној политици према Русији и приметила да, као и у обичним међуљудским односима, и у дипломатији „грешке обично чине обе стране“. Фишерова је зато запитала – да ли Путин уочава руске грешке у односима са Западом у последњих 15 година, које закључке треба извући и шта учинити за будућност ових односа? „Највећа грешка са наше стране у односима са Западом је што смо вам превише веровали. А ваша грешка је што сте поверење схватили као слабост и што сте злоупотребили ово поверење. Разумевајући то, неопходно је да прецртамо оно што је било, да окренемо страницу и идемо даље, заснивајући наше односе на међусобном поштовању и третирајући једни друге као једнаке, равноправне партнере“, поручио је Фишеровој и Западу Владимир Путин.