Прослављени српски режисер Емир Кустурица сматра да се филмови већ дуго не праве из филозофских или књижевних разлога већ „у једној збрци и поједностављивању“, те наводи да ће фестивали постати култна мјеста на којима ће филмови да преживљавају.
Кустурица каже да је свјетска кинематографија у једној врсти барока, у коме не постоје правци и аутори који задају те правце, него стихијски приступ кинематографији у коме не мора да буде свега онога што се учило у школама – лијепих жена, лијепог водопада, природе, куће и добре приче.
– Ми, нажалост, живимо у вријеме када биоскоп више не представља храм умјетности, као што је то било у вријеме шездесетих, седамдесетих, па и осамдесетих – сматра режисер.
Кустурица је за сарајевско Ослобођење додао да је зато значајно да постоје фестивали доброг ауторског филма, јер добри филмови углавном не добију дистрибуцију.
Према његовим ријечима, преовладавају „шала, шега и комика, мачевање“ јер више нема никога ко би могао да зада тај укус.
– Нема онога чега је било када сам ја био студент, када Жика Павловић направи нови филм, да онда читава Југославија бивша покушава да буде као Жика Павловић. Или, идеш у Венецију, Антонини је направио нови филм и сви покушавају да буду Антонини. Наредне године дође Бергман, па хоће да буду као он – подсјећа Кустурица.
Он наводи да је технологија „учинила шта је учинила“, те да је, поред добрих ствари, лоше то да ће кинематографија завршити као опера, јер ће сваки град имати можда један биоскоп са седам-осам сала, а све остало ће да се гледа на телефону, кући и другим сличним формама.
– Повећао се број филмова, али нема филмова као што су били филмови Жике Павловића. Зашто их нема? Сви романи који се пишу зависе од времена, па и од онога шта вријеме задаје. Тако је и нас ово вријеме преусмјерило на вулгарност ријалитија и вулгарност живота, која је заправо политичко оружје које преусмјерава пажњу на оно што не треба – оцијенио је режисер.
Према његовим ријечима, у свијету никад није било оволико добрих аутора, али никад није било мање простора у тржишној трци, која је постављена као нешто што је неравноправно.
Кустурица истиче да у Америци има пет аутора који су направили фантастичне филмове, али не могу да издрже „ту стијешњеност“ у коју је упао свјетски филм, управо због „батине Холивуда који влада“.