МАЛАГУРСКИ О АЛБАНСКИМ ПРЕТЊАМА СМРЋУ: Очекивао сам буру, али мислим да највећа бура тек долази

Свакодневне претње смрћу које добија путем друштвених мрежа, нису уплашиле младог режисера Бориса Малагурског, аутора дукументарног филма „Косово: Моменат у цивилизацији“, већ су му додатан мотив да настави са борбом против уласка тзв. «Републике Косово» у УНЕСЦО, која је како каже, дужност сваког од нас.

Претње, које су почеле само неколико дана након што је Спутњик објавио трејлер за документарац „Косово: Моменат у цивилизацији», су само показале фрустрираност и страх Албанаца од приказивања филма на Западу. Наиме, премијера филма је планирана за јесен у Паризу, где се налази седиште Унеска.

У интервјуу за News Front Малагурски објашњава, шта је то што је толико узнемирило Албанце, да му упућују претње смрћу.

По вашем мишљењу, зашто је ваш филм изазвао толико бурну реакцију у албанским медијима? Да ли сте то очекивали?

«Надао сам се бурној реакцији, јер би то значило да смо погодили суштину и то на прави начин. Иако то албански новинари и политичари неће признати, открићу зашто су се узнемирили. Забринуло их је што је филм на енглеском и намењен првенствено западној публици. Чињеница да је водитељ из Аустралије им само долива со на рану. Ужаснуло их је што смо албанске екстремисте који руше српске цркве упоредили са ИСИС-ом, који руши културну баштину на Блиском истоку. Свесни су да је прича о Милошевићу постала излизана, јер Милошевић није био на власти ни 2004. кад су албански екстремисти спроводили погром над Србима, а ни 1982. кад је „Њујорк тајмс» писао о егзодусу Срба, које терају „албански националисти са циљем да створе етнички чисту републику, а потом је уједине са Албанијом да створе Велику Албанију.“ И знају која је моћ филма да мења свест људи широм света. Очекивао сам буру, али мислим да највећа бура тек долази.

Видимо да имате много речи подршке из целог региона. Шта осећате, шта та подршка значи за вас?

«Значи ми што цивилизовани људи широм земље, региона и света подржавају оно што радим. Свима нама је било тешко када смо на малим екранима видели рушење Палмире у Сирији или уништавање музеја у Мосулу у Ираку од стране ИСИС-а. Верујем да ће исте реакције бити када људи виде рушење и уништавање српске баштине на Косову и Метохији. Вредност мог филма су многи препознали и одлучили да га подрже. Добили смо подршку Канцеларије за Косово и Метохију, Туристичке организације Београда и безброј донатора широм земље и света. Захвалан сам свима, свака донација, подршка или макар лепа реч нам изузетно значи, јер нам даје снагу и вољу да наставимо са нашим радом. Част ми је што радим са бриљантним младим људима који воле своју земљу, то су водитељ Стефан Поповић, сценариста Милош Нинковић и директор фотографије Младен Јанковић».

Вас оптужују за упоређење «републике Косова» са ИСИЛ-ом због кадрова о рушењу манастира и цркава. Да ли видите сличности између ратне и послератне ситуације на КиМ и садашњих дешавања на Блиском истоку?

«Они који ме нападају због тог поређења су свесну да је свет уједињен против зверстава које чини ИСИС. Која је разлика између рушења културног наслеђа на Блиском истоку и на Косову и Метохији? Нема разлике. Зато је поређење са ИСИС-ом на месту. То брине оне који воле да уништавају културну баштину, али не желе да запад за то сазна. ИСИС жели да запад за то сазна и то им је једина разлика. Да Приштина може да ради шта год жели, а да Запад за то не сазна, срушили би све српске цркве и манастире. Али биће задовољни и са истеривањем монаха и претварањем тих живих манастира у мртве туристичке атракције које би представили као „албанско византијско наслеђе.“ То никако не смемо да дозволимо. Цивилизацијско наслеђе припада читавом човечанству, без обзира да ли се ради о српском доприносу цивилизацији или неком другом».

Да ли је ваш филм снимљен пре свега за српску или страну јавност? Зашто желите да се прича о Космету пошири на територију Европе?

«Снимљен је и за нас и за цео свет. С обзиром да ми не угрожавамо наше светиње на Космету, најважније је да филм виде они који, можда несвесно, подржавају њихово уништавање. Привремене институције у Приштини покушавају да представе слику о демократском и слободном Косову које жели да чува своје светиње. Али ако је тако, зашто КФОР, рецимо, и дан данас чува манастир Дечане? Од кога их чува, од ванземаљаца или околног становништва? Знамо за многе нападе на тај и друге манастире, а то нису само напади из 2004. године. И дан данас малтретирају монахе тиме што им гасе струју, воду, каменују их, а онда кажу да их „воле“ и желе да их „чувају“. Рекао бих да приштинске институције треба да буде срамота, али они су срамоту давно превазишли. Филмом „Косово: Моменат у цивилизацији“ ћемо целом свету показати истину о Косову и Метохији, почевши од Париза, где је планирана светска премијера».

Верујете ли да ситуација на КиМ, пројекат «Велике Албаније» и исламизација Балкана представља претњу не само за Србију већ и за Европу?

«Знамо да је Балкан на мапи ИСИС-а, а ако посматрамо само територију Косова и Метохије, одатле има највише бораца за ИСИС, процентуално у односу на укупно становништво, у Европи. На другом месту је Босна и Херцеговина. Да ли је то случајност? Не бих рекао. ИСИС можда пропадне на Блиском истоку, али њихова замисао да створе исламски калифат неће ту да стане. То је највећа претња за Европу која постоји. Разумем да је постојао интерес током деведесетих година прошлог века да запад подржи одређене снаге, па и муџахедине у Босни и терористе на Косову, али овде се више не ради о балканским пословима, угрожена је цела Европа, па и цео свет. Зато овај филм долази у последњи час, а ако се нешто не предузме да се ватрене идеје попут Велике Албаније угасе, бојим се да ће за Европу да буде касно», упозорио је Малагурски.