Предсједник лажне државе Косова* и један од оснивача терористичке ОВК Хашим Тачи изјавио је јуче да је питање несталих особа хуманитарно питање и да ту политика нема шта да тражи.
“Питање несталих је хуманитарно питање и политика, било унутрашња или међународна, мора да се држи подаље од ове теме”, истакао је Тачи на конференцији коју је организовао Изворни центар за нестала лица.
Иронија: Тачи тражи процесуирање ратних злочина?
Он је оцијенио да је “болно и неприхватљиво” што све ове године након рата није расвијетљена судбина свих жртава.
Истакао је и да као протагониста догађаја у земљи, али и у процесу дијалога Косова* и Србије, остаје посвећен томе да се, како је навео, питање несталих третира и хитно закључи.
“Обећао сам и поновићу то и данас, да ћу се лично и снажно ангажовати да се расвијетли судбина свих несталих на Косову* и да се ово болно поглавље за све нас закључи”, рекао је он.
Тачи је рекао и да убијеђен да је потребно да буде започето оснивање Комисије за истину и помирење на Косову.
“Овај механизам ће помоћи да се оствари право жртава, али и да сви грађани сазнају шта се догодило са њиховим вољенима”, рекао је Тачи обраћајући се предсједницима организација несталих са Косова, независно од њихове националне припадности.
Тачи је рекао да је од органа правде на Косову* тражио да у раду дају предност процесуирању ратних злочина.
Према извештају Савета Европе од 12. децембра 2010., организатор отимања људи и трговине људским органима био је Хашим Тачи и Дреничка група.Осим Тачија, у извештају Дика Мартија помињу се и Азем Суља (бивши начелник безбедности ОВК), Реџеп Хаљити (један од оснивача ОВК и представник Тачијеве странке у Председништву косовске скупштине), Кадри Весељи (шеф Тачијеве тајне полиције) и Фатмир Љимај (бивши Тачијев заменик у странци и министар грађевинарства у претходној влади). За најзлогласнија места на окупираним територијама у којима је Тачијева Дреничка група затварала и убијала углавном киднаповане Србе сматрају се логор Ликовац у општини Србица, затим Лапушник у општини Глоговац, Зочиште у општини Ораховац и Глођане у општини Дечане.
Према подацима из 1998, у Ликовац је одведено 26 људи, међу којима и десет рудара са копа Белаћевац. У Лапушник четрдесетак затвореника, Зочиште тридесетак, а највише у Глођане, око 60. Током 1999. тај број је порастао на 500 људи. Они су мучени, убијани, а неки су одведени у Албанију, где су им вађени органи.Један од главних доказа против Тачија и његове Дреничке групе који је достављен тиму Клинта Вилијамса је видео-снимак из логора у Ликовцу, на коме се, осим припадника ове групе, види и четворица киднапованих Срба са окупираних територија.
Причу о којој се само шушкало у новинарским круговим деведесетих, да на Косову и Албанији постоје логори у које се одводе отети Срби и где им се ваде органи и продају на илегалном тржишту, потврдила је Карла дел Понте, главна тужитељка Хашког трибунала, после одласка са ове дужности у својој књизи „Лов: Ја и ратни злочинци“.
Досије „Жута кућа“ данас је устаљен назив у јавности када се говори о трговини људским органима у Албанији и на Косову током 1999. године.
Да је тај „бизнис“ био у рукама Хашима Тачија и Дреничке групе, у јавност је званично изнео посланик Савета Европе Дик Марти 12. децембра 2010, кад је у извештају поднетом овој институцији апострофирао Хашима Тачија као вођу мафијашке групе.
Овај извештај је усвојен у УН, а Косову је наложено да оформи Суд за специјалне злочине ОВК почињене у периоду 1998-1999. Суд је формиран само на папиру.
Елем, Тачи се сматра и једним од оснивача терористичке ОВК. Још 1993. основао је марксистичко-лењинистичку организацију „Народни покрет Косова“, за коју се верује да је основала Ослободилачку војску Косова.
Као припадник такозваног унутрашњег круга ОВК, био је задужен за обезбеђивање финансијских средстава, набавку оружја и организацију обуке. Тачи је војну обуку прошао у Албанији, после чега је мало који терористички напад на Космету прошао без њега.
Познат је и као командант самозване Оперативне зоне ОВК у Малишеву и као члан Дреничке групе ОВК, коју је основао Адем Јашари, а за коју се тврдило да је контролисала око 15 одсто од укупних криминалних активности на Космету деведесетих.
Група је учествовала у кријумчарењу оружја, украдених аутомобила, нафте и цигарета, као и проституцији… Дреничка група била је у вези са албанском, чешком и македонском мафијом, а Тачијеве везе са мафијом учвршћене су родбинским односима после удаје његове сестре за Сејдија Бајрушија, једног од познатих вођа албанске мафије 1996. године.